Nova Evropa

Sabornoj Crkvi u Beogradu zvone naopako, na uzbunu, baš kao da smo usred rata ili da nas gromovi biju, — zato što se zabranjuje jedna ulična manifestacija, i što je šabački vladika Simeun okrznut ispod oka krstom, što nije hteo da se »razilazi« nego je silom nadro put Skupštine! ,.. Idemo još i dalje. Da li je Sveti Sinod ili iko od pravoslavnih sveštenika protestovao, ili i reči rekao, kada je stvaran statut za izbor Patrijarha, koji je stavio. članove Vlade i druga civilna lica — uz sveštena — za birače Njegove Svetosti? A danas, u Mariboru, na severnoj granici države, gde se na prste daju izbrojati pravoslavni hristijani, vojni sveštenik u punom ornatu na vratima vojne crkvice grmi poslanicu Svetoga Sinoda o isključenju iz Crkve ministara i narodnih poslanik4 koji su glasali za jedan zakonski predloš u Narodnoj Skupštini! Pred vojnicima! ,.. Uskraćuje se blagoslov za venčanje običnim članovima i funkcijonerima stranke kojoj je palo u deo — ne njenom krivicom — da sprovede ozakonjenje ugovora sa Svetom Stolicom, te da dovede u red odnose milijon4. jugoslovenskih katolika! Gde je tu Ustav, gde zakon, 8de patrijotizam, gde državljanska svest, sde običan gradjanski red! I kuda to vodi?,..

Postavlja se teorija o »otadžbini« koja se »poklapa s verom« io »imperiji« koja »nosi propast« (kao što je propalo Dušanovo Carstvo!), iako bi svaki gimnazijalac mogao da je pobije ukazujući uokolo na gotovo svaku zerhlju u Evropi, gde tolike veroispovesti žive mirno i zadovoljno jedna uz drugu u ujedinjenim otadžbinama, i kad ove nisu imperije! To otac Nikolaj, pesnikbogomoljac i revolucijonar u jednoj osobi, u svojoj proročkoj umišljenosti i propovedničkoj sujeti, ponavlja svoju tezu o jedinospasavajućem pravoslavnom Balkanu, gubeći s vida da ovaka nauka graniči šarlatanstvom, a pozivanje vernih da joj sleduju — veleizdajom, jer bi se na ovaj način imalo »amputirati« polovinu Jugoslavije, sem da jedna polovina proguta drugu! U svakom slučaju, otac Nikolaj izgovara krupne reči veoma olako, na štetu države i na štetu pravoslavlja, a u korist jedino svoga prijatelja i ratnog druga s londonskog Pikadilija, raspopa Janjića, kojemu se ukazuje čast да ба se u Javnosti smatra vodjom celog ovog (габ-Копибпоб srednjevekovnog verskog O. Ili je zar Voja Janjić odista vodj današnjeg pravoslavnoš

iFa а.

Ima u nacrtu Konkordata član VIII kojim se izriče de p olitizacija katoličkog sveštenstva, t, j. katoličkim sveštenicima biće zabranjeno da pripadaju političkim strankama i da rade u korist pojedinih stranaka; ali (stav 3. istoga člana) pod uslovom, da Jugoslovenska Vlada protegne iste odredbe i na sveštenstvo drugih veroispovesti (kao što su to već učinili Nemci i Talijani svojim konkordatima). Pouzdano je ovaj član projektovanoš Konkordata. izazvao ponajviše gnev onih sveštenika koji pred-

290