Nova Evropa

postavlja se, jer ne postoje za to razlozi, koji postoje za Hrvate (osim, možda, da se dobri Srbi okupe protiv rdjavih: Srba u svojim vlastitim redovima!), Srpstvo nije u opasnosti, i nema potrebe da da pravoslavna Crkva spasava; a »narodna država od Sv. Save do Dušana« i t. d. — to je poezija i nauka oca Nikolaja Velimirovića, isto toliko osnovana na realnim i istorijskim činjenicama kao i sve ostale njegove »Besede pod Gorom« i poslanice narodu i ministrima, Lepa pamet i rodoljublje Slobodana Jovanovića i njegovih drugova zaslužuju bolju sudbinu negšo da se na njih pozivaju pobornici Sroteskne teze o identičnosti vere s otadžbinom i zakasneli provincijski političari — kojima je hegemonizam prešao u kosti — s desperatnom lozinkom »Srbi na okupl!« ...

Bilo je u našoj štampi reči i o tom, da je borba protiv konkordata udružila — konačno — srbijanski deo Udružene Opozicije; ili bar da je doprinela njenu učvršćenju, u ovoj sadašnjoj lazi pregovora sa Drom. Mačekom, Ako je odista tako, u nedoumici smo: kako će doći do stvarne ravnopravnosti, kad se tolika vika didćla na Konkordat, koji bi imao da reši tek jedan deo ravnopravnosti, te koji je tek jedna tačka u programu Dra. Mačeka? A uspostavljanje ravnopravnosti, — to је Hrvatsko Pitanje, i u tome je ključ za rešavanje problema.

с.

У Совјетској Русији после Тухачевског.

Мако је законом још од 1. децембра 1934 установљен у Русији Врховни Војни Суд, делатност овог Суда остала је за нашу штампу непримећена све до 11. јуна текуће године, када је веће поменутог Суда — под председништвом В. В. Улриха, судског генерала, и још осморице чланова, — пресудило, да су маршал Тухачевски и генерали Јакир, Уборевић, Корк, Ејдеман, Фелдман, Примаков, и Путна, криви, »јер су погазили војну заклетву, издали отаџбину и радничко-сељачку армију«, и због тога их, сву осморицу, лишава звања и осуђује на смрт стрељањем. Владин лист »Известија« од 14. јуна, под насловом »Света и неприкосновена совјетска земља«, писао је: »Гадови који су издали отаџбину немају права на живот! Тако су огромне масе совјетског народа прихватиле правичну и већ извршену пресуду Врховног Суда С.С.С.Р. о стрељању осморице презрених фашистичких шпијуна«... На ово је сва фашистичка штампа, као по команди, ударила у сва звона, да у Совјетској Русији влада »пакао и расуло«, да је руска армија обезглављена и без икакве вредности; па је стала покровитељски и благонаклоно саветовати демократској Француској и Чешкословачкој, да уговор о војном савезу са Совјетском Русијом раскину и одбаце као теретан и

292

и