Nova Evropa

некористан, будући да војска која тако олако жртвује своје генерале не значи потпору и наслон за савезничке армије за случај рата... Међутим су догађаји у Совјетској Русији продужили да се развијају овим редом.

Указима од 21. и 27. јуна, потписаним у Кремљу од Калињима, председника Ц. И. К-а, а »за примерно извршење специјалних задатака у погледу повећања одбранбене моћи Сов. Савеза«, добили су звање »Хероја Совјетског Савеза«, с уручењем ордена Љењина, 10 лица; сем тога, одликују се 7 лица орденом Љењина, 136 лица орденом Црвене Заставе, и 42 лица орденом Црвене Звезде. Иницијативом маса, а по предлогу Савеза Железничара, расписан је »Зајам за појачање одбране С. С. С. Р.«, и за десет дана остварена је милијардска сума. Настављају се избори по Професијоналним Савезима, а довршују избори у Комсомолу, у духу новог Устава (од 11. децембра 1936). Совјетска наука осваја Северни Пол, а совјетска авијација — у два маха — везује Москву и Сан Франциско преко Северног Пола. 21. јуна, летонски државници долазе у Москву и ту потписују споразум са Русијом; а то исто чине и државници Финске, Шведске, и Турске. 27. јуна држи се у Москви први свесавезни конгрес совјетских архитеката, који шаље телеграм Министру Одбране, маршалу Савеза (К. Е. Ворошилову), с овом карактеристичном садржином: »Совјетски архитекти дају Вам, драги Клименте Јефремовићу, свечано обећање, да ни за тренутак неће заборавити на своју прву дужност: снажити одбранбену способност наше отаџбине и бојну моћ наше велике и храбре армије« ... 21. јула, у Москви је одржан Међународни Конгрес Геолога; а концем истог месеца, једна ескадра убојне флоте Северне Америке посећује Владивосток. Сви ови догађаји доказују, да је политички и привредни живот Совјетске Русије, на жалост фашистичких екстремиста, продужио тећи нормално и после смрти Тухачевског. А шта би било, да Тухачевски није раскринкан и стрељан, већ да је и данас маршал совјетске армијег...

Врховни Војни Суд водио је претрес тајно, и донео пресуду у нејавној седници; стога не можемо знати доказе на основу којих је стекао уверење, да су Тухачевски и другови извршили највећи злочин предвиђен новим совјетским Уставом, злочин издаје отаџбине. Међутим, познате су и ноторне су чињенице, да је Тухачевски ушао у Црвену Армију као авантурист а не из убеђења, и да је све до марта 1934 — до доласка Г. Хитлера на власт — био у тесној сарадњи са берлинским генералштабом. Ова тринаестогодишња сарадња са немачким генералштабом створила је између њега и немачких официра присно пријатељство, па се он никако није могао навићи на нову сарадњу са француским генералштабом: и после закљученог војног савеза између Париза и

293