Nova Evropa

Ako pokušamo da sastavimo jedan retrospektivan spisak narodnih poslanikša pre Rafa, u raznim saborima i parlamentima u kojima su učestvovali hapsburški Jugosloveni, pa i spisak imena koja je izneo Rat i pripremanje Narodnoga Veća, a onda poredimo taj spisak s imenikom marodnih poslanik4 izabranih u Konstituantu {skupa sa svim propalim kandidatima), naći ćemo, da su od jedanaest narodnih poslanik4 izabranih u Dalmaciji u bečki Rajhsrat kandidovana za Konstituantu sveda dvojica, a izabran je Jedan, dok su od dvadesetidevet pokrajinskih poslanika Zadarskog Sabora izabrana dvojica, Propali su gotovo svi hrvatski i srpski narodni prvaci iz Bosne i Hercegovine. Hrvatsko-srpska Koalicija, dojučerašnja većina Hrvatзкоба Sabora, decimirana je i uglavnom reducirana na srpske srezove Like i Slavonije. Starim firmama (bivšim banovima, predsednicima Sabora, gromovnicima u Peštanskoj Delešaciji) ni traća! Od osamdesetak narodnih poslanik4 koji su birami па teritoriji Hrvatske i Slavonije, nije izabran niti jedan katolički pop: naprotiv, u toj oblasti gde ni dotada mi kasnije nije bilo uveta za biranje niti socijaliste, narod je izabrao ništa manje nego šest komunista! Četiri komuniste izabrala je i Crna Gora, u kojoj uopšte nema fabrika, ni proletarijata, a niti većih gradova; pa šesnaest Južna Srbija. Temeljite promene mnije bilo jedino na teritoriji bivše Kraljevine Srbije, i — uglavnom — u Sloveniji,

Agrarna Reforma, kodifikovana poglavito dekretom od 25. novembra 1919, nije bila nikakav mozgovni produkat ovoga ili onoga gradjanskog demagoga, niti plod uticaja ono par socijalista kooptiranih u Narodno Veće, Zahtev da se donese nalazio se u vazduhu. Još s proleća 1918 govorilo se u okolici Nadbiskupa Zagreba o neminovnoj propasti Austrije i o neizbežnosti adrarne reforme. Pojave i držanje seoskih masa, koji su pratili propadanje Austrije i stvaranje Narodnoga Veća (bivši ban Pejačević bio je opkoljen i sprečen da ide u Narodno Veće; barunima Turkovićima poharano je imanje, priredjivane su opasne demonstracije pred vlasteoskim imanjima, a bilo je i ubijanja nekih vlastelmskih čimovnik4) jasno su ukazivali na potrebu da zakonodavac ima da ubaci u narod nešto što će da umiri ono njeđovo nejasno ali silno nezadovoljstvo sa postojećom podelom zemlje. Toj okolnosti treba pripisati, da je već u Manifest (kojim je 1. decembra proglašeno Ujedinjenje) unesena stavka o tome, da zemlja treba da bude onoša koji je radi, Nijedan glas se nije digao, barem ne gdlasno, protivu te stavke. S proleća 1919 seljaci su uglavnom i dobili zemlju, te prestali da daju spahijama, begovima, gospodarima, dohodak. Pravno je stvar postepeno uredjivana docnije, za pojedine oblasti. Seljak je otprilike dobio što je odgovaralo maksimumu onoSa

316