Nova Evropa

својој скромности — усудио само као цитат ставити на чело једној својој песми из младих година)! Да ли дакле Г. Р. остаје код свог с толиком индигнацијом изговореног суда, да »ту крилату реч заиста није могао написати један пријатељ народа, и то њега дисквалификује да, макар и 30 година доцније, изиграва ...«> МИ зар ово оставља »ишта друго сем утисак комичности«, или — овде боље — трагикомичности...

»И, сад смо квит!« — могли бисмо и ми рећи Р-у и његовој рубрици у »Самоуправи«: »О људи, о времена!« Али, пре него што се дефинитивно растанемо (надам се да ће велики политичари »у директном контакту с народом« одржати своје обећање, па престати правити даље »рекламу« мени неписменом »политичком аматеру«), хоћу још да се користим приликом, па да ову пола-озбиљну пола-шаљиву полемику завршим ипак једном сасвим озбиљном нотом, како то доликује »једном озбиљном публицисти«.

»Самоуправа«, у свим својим чланцима и »зрнцима« на моју адресу, стално понавља причу о некаком мом »књижевно-друштвеном дебаклу у Београду«: да сам »као професор некада имао амбиције да постанем професор Универзитета у Београду«, па »када се ова његова жеља изјаловила, он је отишао у Загреб и за инат Београду покренуо „Нову Европу «; да сам »омрзнуо Србијанце и отселио се у Загреб«, да зато сада нападам Београд »и све што долази из Београда«, и томе слично. Ово је све једна произвољна писанија и згољна лаж (опет један јак израз, према свецу!) коју нећу побијати. Једино ћу рећи, кад ме већ »Самоуправа« вуче за језик, да сам у Србију прешао из Војводине на више година пре Балканског Рата и био тада у Београду и кроз све ратове као српски војник Југословен, док су садашњи уредници »Самоуправе« србовали проглашујући и Мештровића Србином а не Хрватом и објављујући уводнике у знак добродошлице Франду Фердинанду (немају ту шта да говоре »мртва уста«, зна се како је било!); да сам дао оставку на државну службу зато што нисам хтео више да останем у њој, па прешао у Загреб, где је данас бити поштен Србин много теже него уредницима и сарадницима »Самоуправе«, и онима који су плаћени и онима који нису плаћени за своја уверења, играти у Београду улогу интегралних Југословена. Ако сам као такав заслужио »комплименте« Загреба, па чак ако ћу у Загребу и »умрети на ловорикама«, како ми ласка »Самоуправа«, утолико боље за Загреб и за моје »политичке идеје« и »акције«! А да ли сам »омрзнуо Србијанце« и да ли »терам инат Београду« са »Новом Европом«, — о томе најбоље говоре тридесет књига саме »Нове Европе«, и то добро знају њени читаоци, па није потребно да пред њима и о томе још дајем рачуна овом анонимном »пријатељу народа« (а непријатељу за вазда »дисква-

335