Nova Evropa

Pariz i Francuska 1937.

(Utisci sa Svetske Izložbe,)

Pariz je ove godine bio meta mnogih stotin4-hiljada putnika i znatiželjnika, koji su mu hodočastili sa svih strana sveta, opijeni njegovim sjajem ili razočarani imaginarnom stvarnošću, koju su zamišljali sa više iluzije, More papira napisano je O ovome Parizu 1937! Svi listovi su puni izveštaja i impresija, tako da čovekom ovlada malo čudno osećanje, kad — i on hoće da piše o Parizu u ovoj godini, u senci njegove velike Izložbe, u blesku njegovih novih fontan4, i na dometu njegovih veštačkih vatrometa, koji — svake večeri, a naročito nedeljom, — zabavljaju narodne mase celoga sveta.

Tajna Pariske Izložbe leži pre svega u činjenici, da je ona položena u srce Pariza. Nema ni u jednome gradu sveta, kolikogod velik on bio, položaja koji bi mogao da smesti ogromnu izložbu kao što je ova, usred svoje sredine, Položaj sa Trokadera na Šan-de-Mars, s jedne strane, sa dva dijagonalna traka prema Konkordiji i prema Pon-de-Grenelu, najedinstvenija je perspektiva koja se može da otkrije u jednoj metropoli. Na tome prostoru, gde je svaki četvorni metar najškrtije iskorišćen, svaka manifestacija ima sve uslove da bude izražena do najvišeg stepena, Tu leži magija Pariza i njegovih estetski zasnovanih i predodredjenih prostora, pred kojom detalj i fragmenat iščezava, pa ma bio i oprečan ili neukusan, Psihološki, naprotiv, Izložba je postavljena u jedan od najtragičnijih trenutaka posleratne Evrope, Samo je Pariz mogao da sabere toliko duhovnog smirenja, da svet pripremi i potakne na ovakvu man1festaciju umetnosti i zanata, To je ta magična volja Pariza, koja pomiče stotinama tisuća anonimnih bića, koja ne mogu da se ogluše njegovu pozivu. Kada čovek zaroni u to nepregledno mnoštvo, koje stvara celu ovu izložbenu atmosferu, tada shvata, kako su Parižani, i svi Francuzi sa njima, stvorili sebi bezrazložno uverenje o nemogućnosti rata. Promatran sa nove terase Trokadera, svet je uistinu veličanstveno lep a da bi ga se moglo žrtvovati ratnom molohu, ili bilo kakovoj iluziji koja kao sredstvo svog ostvarenja traži ljudski život i pogibiju čoveka,

Analitički posmatrana, ova izložba — sa gledišta francuske raspodele, koja dominira celokupnim prostorom, — predstavlja nesumnjivo ogroman rezultat stalnih i sigurnih napora više francuskih generacija; ona je kvintesencija onoga što jedna demokratija, pored svih svojih unutarnjih kriza i nedaća, može da učini, Kobne sile, koje već ceo jedan decenij nastoje svim sredstvima da poruše veru čoveka i naroda u slobodu, taj osnovni elemenat demokratije, biće bile iznenadjene ovim

347