Nova Evropa

љи у новој средини стварањем нових економских добара повећавали међународну размјену. HM напокон, прије су инвестиције у индустрије биле малене, јер је било мало рентабилитета за оснивање нових индустрија, кад се од иноземних индустрија могло исте производе добављати знатно повољније. Из свих тих разлога било је и кретање капитала, вишемање, једнолично и слободно преко државних граница: капитал је једноставно ишао у смјеру максималнога рентабилитета, без обзира гдје се налазио објект његове експлоатације. Сада су се, а напосе од почетка свјетског економског застоја, главне карактеристике међународне трговине битно измијениле. Силом прилика, или и на властиту иницијативу, скоро све државе свијета утичу на закон понуде и потражње и на закон разлике цијена, па тиме парализирају ова два основна покретна фактора у међународној трговини. Мјере које воде економској аутаркији данас су у свим државама посве нормална појава и аргуменат пред којим пада сваки приговор. Тенденцију аутаркије пооштрава све више интерес војне одбране, који залази у невјеројатно широка подручја економског народног живота. Надаље, а у вези с тим, аграрне државе форсирају своју индустријализацију, и то без обзира да ли за поједине гране производње имају потребне увјете. Данас није чудо ни ако која скроз аграрна земља већ извози искључиво индустријски производ. Истовремено, форсира се подизање аграрне продукције у оним индустријским државама које до недавна нису имале довољно властитих намирница за прехрану свога становништва. Стално, па и привремено, исељавање радне снаге данас је потпуно престало, и сваки се народ у погледу стране радне снаге затвара у своје државне границе, елиминирајући истовремено иноземну радну снагу која се десила код њега. Из свих ових разлога, скоро да је стало кретање капитала, или је ограничено строгим мјерама државних власти, како би се што боље спровела концентрација капитала, те како би се осигурало потребне капитале за велике задаће које му се постављају у властитој држави. Коначно, на све ове велике промјене дјелује и чињеница, да су иза Великога Рата настале посве нове државне формације, које већ саме по себи представљају знатне варијанте у економској структури међународне трговине.

Све су то знатне и битне промјене између раније и данашње међународне трговине, промјене које имају своје стварне и дубоке узроке; а уједно и промјене које имају своје неминовне и неизбјежне посљедице. Раније је дакле тенденција међународне трговине, тенденција спољне трговине поједине државе била у томе, да се што више развије међународна размјена робе, да трговинска биланца буде што активнија (дакле што већи извоз, а што мањи увоз), да се

359