Nova Evropa
робу купује тамо гдје је јефтинија, без обзира хоће ли држава од које купујемо и од нас набављати потребну јој робу; затим, да се што повољније прода своја властита производња у иноземство. Данас је тенденција у многоме обрнута; да се што мање купује у иноземству уопће, и све што треба — ако је икако могуће — да се набавља унутар граница државе; даље, да се што јаче развија домаћа продукција, пољопривредна и индустријска; да се експортира само оно што није потребно за домаће продукцијоне потребе; да се што мање троши девиза за набавку иноземне робе; да се дозволи увоз робе само уз извоз домаће робе, — рјечју, да се уравнотежи трговинска биланца. Прије су државне границе служиле скоро само за убирање царина; данас оне врше строго дијељење економских заједница народа.
II
Ранија трговинска политика, прожета либералним принципима, имала је врло ријетке и слабе мјере за ограничавање спољне трговине. Међу такове мјере, напримјер, спадала је забрана извоза и увоза, која се врло ријетко, готово никада, није примјењивала; а онда, увозне царине са царинским тарифама. Стварно су царине биле и једина мјера која је утицала на природно кретање међународне трговине; али и ову су мјеру државе већином примјењивале ради повећања својих примитака, а тек у другоме реду у сврху утицања на спољну трговину. Искључиви значај промицања а не ограничавања спољне трговине имали су и трговински уговори и политика уговарања, међу којима је у посљедње вријеме превладавао систем трговинских уговора са клаузулом највећега повлашћења. Оваки су уговори — осим преференцијалних — посве понестали, као и извозне и производне премије, која је мјера имала искључиву задаћу да повећа извоз, Даље је стара трговинска политика познавала рефакцију царина и пореза, у намјери да би се погодовало извјесној грани привреде, да би она ојачала; дакле и опет ради појачања привредне дјелатности, а никако ради смањења спољне трговине. Коначно, стара трговинска политика познавала је и међународне изложбе узорака, слободне зоне, царинска складишта, транзитне погодности и информативну конзуларну службу, као мјере којима се промиче спољна трговина.
Нова трговинска политика створила је и ствара нова средства, којима је скоро искључиво намјера активно интервенирати и утицати на кретање спољне трговине, и то несамо у главним линијама, него и у многим појединостима, у односу готово према свакој држави посебно и за сваку привредну грану посебно, па често и за сваку врсту робе посебно. Форме интервенцијонизма у новој трго-
360