Nova Evropa

це«), многобројне врсте блокираних потраживања, клириншке валуте испод паритета, клириншке напутнице, ит. д. У ову скупину спадају даље: систем контроле извозних цијена, и многобројне валутне операције (девалвације валута, ит. д.), којим посљедњима је понајвише сврха, да посредством валуте утичу на ниво цијена експортних и импортних артикала, те на тај начин и на увјете пласирања домаће робе у иноземству и обрнуто. — Четврту скупину сачињавају T. 3B. међународна или уговорна трговинско-политичка средства (за разлику од споменутих аутономних, које може свака држава више-мање самостално да проводи). Овамо спадају: трговински уговори, трговински споразуми, плаћевни споразуми, и туристички споразуми. — У пету скупину, коначно, спадају институције које такођер није познавала стара трговинска политика, и то; експортна повлашћена друштва експортнифондови, осигурање експортног ризика и финансирање извоза, државни експортни заводи, те међудржавне привредне коморе и комитети. Све ове установе несамо да знатно могу користити извозу или увозу, него оне данас имају често такове функције да се с помоћу њих може вршити пресудан утицај на спољну трговину.

III

Након овог кратког приказа основне разлике између старе и нове трговинске политике, те након приказа форама у којима се јављао прије а у којима се јавља данас интервенцијонизам у трговинској политици уопће, поставља се питање, је ли и у којем је опсегу код нас потребна овака интервенција и нарочито, колико је она потребна у посљедње вријеме»

Већ дуго прије свјетског економског застоја, заправо одмах иза стварања ове државе, настала је потреба да се тачно одреде смјернице наше трговинске политике; да се, лајички речено, одреди што ми уопће желимо постићи у нашој спољној трговини или уопће у нашој привреди» Нажалост, несамо да никад није дошло до неког економског државног плана, него нас често ни поједине мјере нису могле увјерити да се на надлежним мјестима уопће поступа према интересима корисним по заједницу, или да међу овим мјерама постоји веза истовјетног народног интереса. Па као што наша трговинска политика није никад, нити у основним цртама, добила свој унапријед одређени програм, исто тако га нису добиле ни индустријска, па ни аграрна политика. То је разлогом, да су наши основни привредни проблеми остали више-мање све до данас неријешени.

362