Nova Evropa

Наша трговинска политика, прије привредне кризе требала је првенствено да штити нашу домаћу производњу од иноземне хиперпродукције; притоме је требало полазити од становишта — при процјени важности ове заштите — да је одлучан број становништва који се прехрањује од радау дотичној производњи, прво непосредно а онда и посредно. Ови исти обзири важе, углавном и данас. Даље, треба узети у обзир јесу ли производи дотичне продукције потребни, и у којој мјери, и могу ли се у случају преке потребе надомјестити којим другим домаћим производом. Затим, важно је питање: можемо ли ми дотичне производе продуцирати с помоћу домаћих сировина, и је ли најрацијоналнија употреба ових сировина баш за овај производ, или је боље да дотичне сировине трошимо на што друго. Затим, важно је, ако исте сировине можемо рацијоналније употребити, можемо ли једнаке сировине, али јефтиније, добављати из иноземства. Коначно, потребно је одредити, колико нам је важнија она продукција која своје сировине налази у самој земљи од оне која их мора увозити; и да ли нам је важнија, засада, индустрија која ће првенствено радити за домаће потребе, а мање за извоз. Најмање интереса имамо за производњу која троши иноземне сировине, а већину својих производа опет извози! Треба дакле према овим принципима одредити начин и интензитет утицаја трговинске политике на спољну трговину.

Трговинска политика треба, осим тога, да узима у обзир основне смјернице свеукупне економске политике, напосе индустријске, финансијске, и аграрне; стога она нарочито треба да пази на активност трговинске биланце, те на дужности које се стављају спољној трговини у погледу плаћевне биланце. Будући да је наша плаћевна биланца била знатно пасивна, требало је да трговинска биланца буде активна, те да на тај начин даје плаћевној биланци што већу позицију девиза за успоставу равнотеже. Напосе је потребно подвући, у погледу индустријске политике, да трговинска политика треба да настоји, да се код нас постепено развију оне индустрије које имају највише подлоге, и то било у потрошачима било у сировинама. Првенствено треба развијати прерађивачку пољопривредну, биљну, и месну производњу; затим, исто тако, рударску и дрвну индустрију, које имају код нас све предувјете за развој. Напоредо с тиме треба омогућити и помагати развој електричне индустрије. На другој страни, наша трговинска политика мора бити свјесна тога да треба имати увијек довољне количине робе за извоз, јер ћемо увијек требати од других земаља мноштво сировина, полупроизвода и готових производа, које је најбоље да купујемо нашом властитом робом. Иноземство ће нашу робу, међутим, куповати једино ако и ми од њих купујемо њихову

363