Nova Evropa
робу, па морамо стога тако управљати нашом индустријализацијом, да се код нас не би развиле оне индустрије које немају довољно увјета за развој, већ је боље да те производе увозимо из иноземства плаћајући их нашим извозом онамо.
Док дакле наша нова трговинска политика треба и даље да води рачуна о основним смјерницама, она уједно има дужност и да се брине за рацијонално господарење с девизама, којих је понестало на почетку свјетске економске кризе (ради опћег неповјерења и раду помањкања пословања). Она, даље, има дужност да води бригу и о равнотежи увоза и извоза, односно да организира заштиту наших експортних потраживања. Крај све досадашње заштите, често се већ догодило, да су потраживања наших извозника одједном у иноземству блокирана. Наша трговинска политика има задаћу да разним мјерама (напосе ограничењем увоза, реторзијама, и т. д.) ослободи овакова блокирана потраживања. С овим је у уској вези и финансирање, те подупирање и награђивање, извоза, особито код нас, док је наш експортер знатно слабији капиталима него његова иноземна конкуренција. Трговинска политика треба даље да води бригу и око типизирања наших извозних артикала, она треба да ради на организирању правне заштите интереса иноземаца у пословању с нашим извозницима и увозницима. Она има затим велику дужност при склапању трговинских и плаћевних споразума с појединим државама, што је прије било посве непознато (склапало се само темељне, трговинске, уговоре). Коначно, наша нова трговинска политика има још и знатно веће задаће у погледу информативне експортне службе, која је данас веома важна, у новим комплицираним приликама. Све су то дужности и задаће наше данашње трговинске политике, којима она треба да удовољи. Према томе, ако се вратимо на питање либерализма у народној привреди, ми очигледно заступамо мишљење, да је несавремено становиште многих привредника, који још увијек тврде, да је потребна апсолутно либерална трговинска политика, и да никакав интервенцијонизам није уопће дозвољен. А кад све државе свијета најдрастичнијим мјерама утичу на своју спољну трговину, присиљена је и наша трговинска политика, да водећи рачуна о заштити наше привреде пред безобзирним притиском иноземне утакмице, што смишљеније и енергичније крчи пут нашем извозу.
IV
Од многобројних форама интервенцијонизма, које познаје модерна трговинска политика, наша трговинска политика усвојила је сразмјерно мален број. Она је додуше слиједила, што се каже у стопу, развој у међународној трговини,
364
a