Nova Evropa
витешком ратовању, у освајању жена, и у изграђивању једне засебне, потпуно затворене и масама неприступачне културне средине: свијета за себе и потпуно страна и најближој околини, дотле ови други упиру своје вјештине око окупљања и куповања правих стваралаца техничког усавршавања и око подређивања својој власти свих средстава производње, како би што лакше, брже, и потпуније загосподовали над што ширим дјелокругом потрошачких маса у свијету. Ова су њихова настојања уистину припомогла да се отворе врата дневним изумима свих могућих техничких справа и оруђа, али су истодобно заробили милијуне људских створова који бише присиљени да сву своју радну и умну способност, па и своје животе, положе у службу нових господара свијета.
Па и даље —: ето су и аграрни продуценти —- синови и слуге земље — дошли у непосредну и тешку зависност од новог племства, које држи у својим рукама и новац и творНице и руднике и сва превозна средства; дошли су, јер потреба непрестаног усавршавања начина обраде земље, јер борба око обилнијег и бољег рода тражи све то већи улог капитала и за саму обраду и за добаву стројева и за купњу кемијских саставина потребних у борби са бактеријама и хиљадама штеточинитеља и паразита, и напокон за само покретање у промет готова рода. Тако је установљено ново царство на земљи и над људима. Овима — људима — остала је слобода да своје особности развијају како могу и хоће, и да слободно служе и робују онима који су стварну власт већ приграбили. Остала им је и та слобода, у ријеткој могућности, да се погдјекоји од њих отме средини слуга и попне у редове нових господара. Само погдјекоји између милијуна погнутих! Дакле, остала им је једна варава нада, која је и главни кривац њихова неслагања и њихове разрожности; али им је зато остала и слобода да умиру у биједи, сатрти од труда, а често избачени из раднога строја.
Нико их не може заштитити. Закони нијесу погажени. Теорија о понуди и потражњи управља њиховим трбусима, њиховом радном снагом, продуктима њихове земље, њихових руку и њихова ума. Та је теорија и створена зато да оправда постојање једног новог сустава робовања. Теорија није хтела изговорити праву истину: за свака уста доста хљеба, за сваку руку одређени посао, за сваког божјег роба доста мјеста на сунцу. Теорија је изнаказила истину; а да ту наказу прекрије, она је избацила на површину једну другу теорију: о слободној утакмици. Јудске слободе не смију се сужавати, јер цијели огромни развој и брзи напредак задњег вијека вуче своје основе у слободном и несметаном раду појединаца: одузмите му ту слободу, зауставили сте људство у корачању напријед и бацили сте га у доба таме и незнања!
379