Nova Evropa

ство. Оно је само проширенога обима, јер извире од народа Срба или Хрвата и Словенаца, и из ових основних извора црпе своју снагу, и само с помоћу њих може досећи своју праву величину и моралну дубину. Само на таком Југословенству може спокојно почивати и развијати се заједничка држава-Југославија. Од Југословенства схваћенога у државном смислу, а не у народном, био је само један корак до декретираног Југословенства; а када је једном Југословенство пало на тај ступањ и положај, онда се могло с њиме руковати као с инструментом по вољи и на располатању свакога вође и диктатора, који случајно добије власт у руке. То је оно што водећи људи у Србији нису схватили, изневеривши тако идеалну поратну мисију Србије. Они нити су тачно оценили значај и јачину њених фактичних снага, нити су уочили и расмотрили каквим би се мерама имале снаге Србије да обнове и оплоде. Они су гурали Србију, да сама себе превазиђе: растезали су је по целој Југославији и увлачили њене људе у све важније и споредније функције државнога строја. Они су с помоћу државе и њених материјалних и моралних средстава решавали унутарње проблеме Србије, уклањали или умножавали незадовољство група, крајева, и појединаца, и тако настојавали себи осигурати трајну власт.

Не мислимо, притоме, замерати људима из Србије што су заузимали водеће и важне положаје и функције у државној служби. Србијанци имају и јаку вољу и смисао за политички живот и за политичке службе, па су, као политичко-управни чиновници, често неопходни, скоро незамењиви. Замерка се односи само на систем и на општу квалификацију и способност у појединим случајевима. Јер, Србија у Рату исцрпена а уједињена са крајевима (по територију и становништву) пет-пута већим од ње саме, није била у стању преузети и извршити улогу коју су јој наметали њени водећи људи, без штете за државну целину и њу саму. Нова држава није могла бити стварно продужење Србије. То се могло желети, могло се проповедати и истицати као идеја и виша потреба, како се то и чинило са разних страна; али се то није могло и стварно спроводити, ни кад је организација државно-управне власти Србије била формално пренесена на целу територију Југославије. У томе, уосталом, није ни била мисија Србије. Јер, све да су њене снаге и биле томе дорасле, не би било тиме учињено ништа одлучно и пресудно за остварење идеје нацијоналнога и државнога јединства.

8