Nova Evropa

На терену Србије требало је иза Рата да се изведе народно и друштвено сређивање на оним животним основама и снагама које су њу створиле и одржале у борби за опстанак и за дело ослобођења. Србија је морала у часу Ослобођења да успостави своју унутарњу моралну равнотежу, да реши — по здравом разуму и људској правици — своје интимне и актуелне унутарње проблеме. У вези с тим, требала је да изведе и целисходно државно хијерархично уређење; те да заведе општу личну одговорност, обезбеђујући јавну критику, слободу речи, и друштвену контролу. У такој Србији, свако би дошао на своје место, а њени способни и најбољи синови заузели би положаје који им припадају. Така би Србија преко својих одабраних људи (а не преко свакога) давала свој прави дух и смисао несамо целоме Српсетву него и целој Југославији. Нико не спори да је Шумадија, поред Црне Горе, већ од почетка предпрошлога века, била главни носилац слободарских идеја и заветне мисли, које су имале основ и корен у њеним колективним динамичким снагама, а које су извирале из праоснова народнога живота. Те су снаге биле — као неугасиве жеравице — вечна ватра, па су се у даним часовима појављивале и изражавале на свим пољима јавнога живота, несамо скупно, смелим потхватима целине, већ и у изванредним појединцима и њиховим делима.

Ту вечну ватру Србија је часно и поносно пренела и у Југославију, па су услед тога њен морални капитал и политичконацијонални значај и важност и били тако огромни. И сад, уместо да су овај морални капитал и снаге Србије брижљиво неговали и продубљивали, па да она из њих што јаче дејствује и на крајеве изван свога ужега опсега, те да их духовно уједињује, водећи и владајући људи у њој после Рата послужили су се овим капиталом и овим снагама у сврху да остану на површини и да што сигурније задрже у рукама власт државне целине! На тај начин, Србија растегнута и уклопљена у склоп државне целине доведена је у положај и прилике да није могла да изврши своје природно дејство на остале крајеве, већ је ограничена да дејствује скоро искључиво на терену државном, средствима државне моћи. Џа како су управни органи узимани поглавито из Србије, са мало примесе из осталих крајева, то је Србија у очима осталога нашег народа изједначена са државом и њеном влашћу, тако да до Рата слободарска и народска Србија сада у очима света изван ње представља само Србију-државу, а ишчезава као Србија-нар од.