Nova Evropa

Рагзјк гахбохопл. Pol Valeri o sadašnyjici*)

Pariz je grad gde se, prošle godine, održalo i obavilo najviše medjunarodnih kongres4, sastanaka i susreta. U Parizu se, više no igde na svetu, oseća pulzacija evropskog bila: u njemu se izmjenjuju misli o svim problemima sveta. Potrebno je neprestano vraćati se u Pariz, jer tu čovek ponajbolje oseća da živi evropski i da misli evropski. Pariske perspektive otvaraju čitava obzorja prognoza i пада, a da susreti u tom gradu neprestano podstiču fantaziju i izazivaju kolo misli i oblik4, koji se docnije kristalizuju u našim dokonim provincijskim otpočincima. Pariz filtrira — kroz stalnu izmenu misli na svim mestima: u kavani, na ulici, u salonima, u pozorištima, u seminarima, ı u klubovima, — svu razbaruženost evropskog jugo-istoka, kao i svu težinu evropskog severo-zapada; on je u tome nasledio stolećnu funkciju Mediterana: grčko-latinski duh, kroz religijome i duhovne revolucije, uspeo je da dodje tu do evropske sinteze. Uloga Mediterana bila je neprestano koordiniranje azijskog prodora u evropskom okviru —: Pariz čini danas nadljudske napore, da sačuva i održi taj evropski okvir. Sve sam to osećao, i pre i sad, iz neposrednog dodira sa ljudima Pariza, koji prvenstveno nose na sebi težinu njegova poslanja i njegove funkcije, svu tešku preokupaciju jedne generacije koja uvidja da se i sa severa i sa zapada, i sa juga i sa istoka, nastoji da poruši taj okvir i da se slomije njegova zaokrugljenost. Možda sam to ponajdublje osećao m poseti koju sam učinio Polu Valeriju, koji nesumnjivo u ovome trenutku ваžima u sebi i u svom akcentu najsuptilnije elemente istočnjačke senzibilnosti i zapadnog poslanja. Kolikogod produbljivanja Pola Valerija zaostajala u aktuelnosti za nervoznim preokupacijama mladih francuskih intelektualnih generacija, autor »Politike duha« ostaje bez svake sumnje još uvek okvir u koji se najkarakterističnije postavlja glavna zabrinutost zapadnjačke misije Pariza.

*) Dobar članak o Valeriju, danas najvećem živom pesniku Francuske, napisao je u štutgartskom časopisu »Literatur« (od novembra 1937) nedavno preminuli nemački književnik Joachim von Helmerse n, pod naslovom:

»Paul Valćry — ein Dichter des Geistes6; a prenela ga je — u svojoj januarskoj svesci od ove godine — popularna berlinska »Die Auslese« (str. 75—80).

Uredništvo »Моуе Еугоре«.

13