Nova Evropa

пун суверенитет над свим својим дијеловима, то она у трећем царству губи тај положај н у односу према доминијонима она остаје готово само ргтта 1птег рагев.

Трећим британским царством остварен је систем политичке колаборације између Велике Британије и доминијона: империјална заједница, федерација народа независних и једнаких (како ју је — ослањајући се на једну резолуцију Конференције од године 1917 — nasao Andrć Siegfried). Едвард Греј (51 Едуага Стеу) допринио је много том преображењу, јер је од године 1911, као Министар Спољних Послова, стално обавјештавао доминијоне о спољној политици Империја. Замашај ове праксе једва се даје довољно нагласити, јер ће у будуће доминијони слиједити ону спољну политику коју су и сами одобрили. Свечана резолуција с Империјалне Конференције 1917 утврђује и правно фактично већ извршену трансформацију, прелаз из другога у трећи империј, те говори о Царству као федерацији народа независних и једнаких. — Посљедице новога стања манифестирају се брзо у најразличитијим формама: доминијони судјелују на Мировној Конференцији, они —- као и остале државе — потписују посебно Уговор о Миру; а логични »согоПате« тог развоја представља њихово чланство у Лиги Народа. Овај и овакав развој, по природи ствари, само још повећава већ постојећу разлику између доминијона и колонија. Да би се новостворено стање и спољним начином манидј вало, проведена је (1925) реорганизација »СоТопла] ОРзсе«-а, у чију су надлежност дотада спадали сви послови доминијона и колонија заједно; истовремено је основано ново Министарство за Доминијоне, док се надлежност »Сојоплај ОБ се«-а протеже одсада само на колоније (послови мандатних подручја, спадају и даље у надлежност »СојЈопзај ОГ се«-а). У првом случају се дјелатност Британске Владе може убројити у дипломацију, макар и посебне врсте, док се у другом случају ради о администрацији.

Империјална Конференција од године 1926 доноси незнатне промјене и ограничује се више мање на потврду дотадашњег стварног стања. Политички епилог преображаја Британског Империја јесте Вестминстерски Статут, дјело Конференције од ходине 1931, са којим се политички захтјеви доминијона могу сматрати задовољенима: доминијони су сада и практично а и формално независни. Гувернер, који и данас постоји, представља

21