Nova Evropa

њена се акција осјећа свугдје, и она стрпљиво и са много умјешности интервенира у том сталном рјешавању спорова и сукоба, имајући притом као главни циљ одржање мира и водећи строга рачуна о интересима Империја, као и о расположењу доминијона.

Ако би се Велика Британија потпуно дезинтересирала за догађаје у Европи, те ако би водила ваневропску политику, настало би питање, да ли би она и надаље могла остати, и за које вријеме, политички, економски, и културни центар свог Империјаг И без обзира нато што она посједује бројне колоније над којима је задржала пун суверенитет, ово се питање мора поставити, кад се имају у виду опће симпатије доминијона за 0.5.А., те њихова политичка, културна, и психолошка сродност, као и чињеница, да су они само и једино посредством Велике Британије упућени на Европу.“) Потпуна ваневропска оријентација британске политике упутила би Велику Британију само на Империј и приближила ју још више Џ.5.А.. У тој заједници од око 200 милијона становника постајала би она из дана у дан све више обичан партнер осталих чланова Империја, а њен политички, културни, и економски утјецај у Царству падао би нужно све ниже: Велика Британија престала би тада бити центар тог колоса, који данас са толико поноса назива својим Империјем, а за који је А. Зјесттед рекао: »Британско Царство је политички изражај једне цивилизације, англосаске цивилизације, и то мислим да могу рећи најбољи и најплеменитији изражај либералног 19. стољећа«.““) Та и такова политика Велике Британије не би била само ваневропска, она би по својим неизбјежним посљедицама била и протуевропска; па ни бојазан оних који тврде, да би такав ток догађаја имао за даљну посљедицу и саму пропаст западне цивилизације, не изгледа претјерана. Ако би пак британска политика пала у противан екстрем, ако би била сувише оријентирана у правцу Континента, онда се она излаже опасности да озловољи доминијоне, који по природи ствари, као и по свом географском положају, представљају центрифугалне елементе, који британску политику одвраћају од Европе. Такво стање морало би изазвати

%) 13. новембра 1934 рекао је генерал Смуте, у једном свом запаженом говору, сљедеће: »Доминијони имају са Џ.9.А. још непосреднијих афилијација него ли с Енглеском: то је заједница схваћања и интереса, а можда и коначне судбине, јер уистину (0.5. А. су само први и најважнији доминијон«.

**) »Les transformations rćcentes de PEmpire Britannique«, — предавање одржано 3. маја 1935 на »Есоје libre des Зсјепсег Робпаџе«« у Паризу.

25