Nova Evropa

разне сецесијонистичке и сепаратистичке покрете у доминијонима, чији би губитак свео Велику Британију на степен другоразредне европске силе, која у питањима међународне политике не би више могла да води и одлучује. Остаје дакле једино она политика коју је већ одавна британски политички разбор уочио као једино исправну; то је политика средине између двају споменутих екстрема, која успркос привидне неодлучности и оклијевања увијек постизава свој главни циљ: заштићује виталне интересе свог Империја, и осигурава мир и просперитет његову становништву. Често се тврди, да је британска политика према Европи одређена инстинктом. Ко и мало познаје англосаски менталитет и начин мишљења, тај је о исправности те тврдње начисто; а политички односи Велике Британије према разним европским државама, у задње четврт стољећа, најбоље су свједочанство зато. Политика једног народа, а нарочито њене методе и начин вођења те политике, само је спољни облик у којем се одразују главни елементи народног карактера, — она резултира из његове снаге, његова одгоја, и његове политичке зрелости. Немогуће је овдје, ма и у најкраћим цртама, осврнути се на проблеме које је Велика Британија ријешила или учинила зрелим за ријешење. Енглеска политика, која је у очима континенталног посматрача одувијек обиловала парадоксима, морала би — према том схваћању — неизбјежно довести до слома и пропасти Царства. Многима није још ни данас јасно, како је гениј британског народа могао ускладити све те привидне парадоксе и супротности, те како је Империј умјесто дислокације, како је то Европа очекивала, из свих тих опрека изишао подмлађен и ојачан. Политичка еволуција Империја доспјела је до замјерне висине, а слобода и независност доминијона задобили су такове облике да се може озбиљно двојити да ли је, без уштрба за јединство Имшерија, могуће даље ићи.

Пратећи помно развој догађаја, може се наслућивати, да ће даљна еволуција Британског Царства ићи у том правцу, да ће постојећи систем потпуне политичке сарадње Велике Британије са доминијонима морати бити допуњен и појачан системом њихове економске сарадње. Будућност Европе, као и читавог свијета, зависи у многочем од тога развоја, од снаге Велике Британије и њена Царства, а можда још и више од положаја Велике Брита-

није у самом Империју.

Др. Џетар Диговић.

26