Nova Evropa
što zaradi. Na pitanje otkuda dolazi, reče mi da se nalazi na »valeu«*), i to na putu iz Francuske. Pa kako smo u štampariji imali baš dosta posla, primio sam ga. Pošao je prijaviti se organizaciji, i sutradan nastupio je svoje mjesto.
To je bio Nedeljko Čabrinović iz Sarajeva, Srbin pravoslavne vere.
Odmah sam video, da je vešt ručni slagač za obični slog, sa veoma prosečnim mnanjem složenijih vrsta slaganja. Više nisam ni očekivao, budući da smo slagače iz južnih krajeva oduvek držali medovoljno vičnima poslu. Pri radu je bio ćutljiv, što sam spočetka pripisivao okolnosti, da se još nije uživeo u novu sredinu, i marljiv. Opazio sam, osim toga, da nije bio jedan od onih tipičnih »уајсђгидега«, kojima je glavni cilj života bilo putovanje, ili bolje rečeno iumaranje po uvetu, te koji bi se s jeseni primali posla da bi preko zime uštedeli koji groš, a čim bi ih obasjalo prvo proletnje sunce — postajali bi nemirni ı nikakva ih sila ne bi zadržala u štampariji.
Kad je prošlo desetak dand4, i baš na dan isplate, Čabrinović me je zapitao, da li ću ga zadržati na radu. Kad sam mu to potvrdio, video sam da se obradovao i da mi je za to zahvalan. Tom prilikom je postao i govorljiviji, pa mi je rekao, kako bi da uštedi malo novca da bi se pošteno obukao.
Vrlo se dobro sećam, da je taj čovek činio na mene naročit dojam, koji nisam bio u stanju sam sebi objasniti. Možda mi ga je bilo žao. Uz to me je bunio kod njega neki stalni nemir, koji sam zapažao u njegovu pogledu. Možda me je baš radi toga od samoga početka više zanimao nego druge pojave love vrste što sam ih, tada jedva u 27. godini, bio već u znatnom broju doživeo.
Kada se Čabrinović donekle odomaćio, imao sam u više navrata prilike slušati ga gde razgovara sa svojim drugovima na poslu. Bio je veoma kratak, uzbudljiv, i lako bi se naljutio. Njegovo društvo u štampariji poznavao sam do u tančine, pa sam opazio odmah na početku, da se s njime neće sprijateljiti, jer je bio već na prvi pogled sasvim drukčiji — ne kažem ni gori ni bolji, već samo
#) »Мајс« znači putovanje, koje je tada bilo uveliko u običaju medju šlamparskim kvalifikovanim radnicima. S iskaznicom stručne organizacije, koje eu imale recipročnu vrednost po celoj Evropi, mogao je ovakav »valcbruder# nesmetano putovati, dobijajući svuda društvenu pomoć i putni trošak prema broju kilometara koje bi prešao. Ovde-onde bi ih primali na rad, obično za
kratko vreme, a onda bi nastavili svoj put.
54