Nova Evropa

stupačnosi, odvajanje od asvakidašnjosti, znake nerazumevanja i nedostatka razbora i duhovnosti, izbegavanje pogleda, neustaljenost, zagonetni i gotovo Živčani poremećaj koji ga je obuzeo kad je spazio moj revolver. Misao-vodilja njegova života, suština njegova opstanka, iscrpli su ga i iznuravali toliko da za drugo nije dovoljno ostajalo. Živčamo rastrojstvo, koje je nesumnjivo dejstvovalo donekle još dok je bio dete, imalo je kasnije svaku podlogu za razvijanje u njegovu krhkom telu i u kasnijim duševnim naporima. Ono se toliko produblo i raširilo, da nije bilo ozdravljenja. Time objašnjavam, da je Čabrinović ostao nestalan i kod istrage, tada kad više nije bilo šta da se taji.

Izgleda mi pouzdano, da prvobitni Nedeljko, koji još nije nosio u sebi sudbonosnu odluku, bar po avojoj inteligenciji i duhu, daleko nije domašao Principa. Isto ga tako nije dosegnuo mi po dalekovidosti, smiotrenosti, i umerenosli. 1] stanju u kojem је bio kad sam ga ja upoznao u Trstu, nije bilo ni mogućno prepoznati prvobimoga čoveka u njemu. Ali, držim, da mu se krajnja odlučnost ne može osporiti.

Čabrinović je došao u Trst s potpuno dovršenim planom da izvrši atentat. Ta namera rodila se u njemu još u Bosni, — stvorile su je prilike u kojima se nalazio, trpeći ı odupirući se, slobodoljubivi i junački srpski živalj. Iz njih je proizišao i Čabrinovićev nacijonalizam, otpor, želja da izvrši herojsko delo, ı odluka na sam čin. A sve to iz kristalno čiste, gotovo svetačke nesebiščnosti, iako se pritom nipošto nije odricao besmrine slave. Ko će biti žrtva njegova atentata, to je za njega bilo sporedno, samo ako je iz kruga predstavnik4 onih ljudi koji su oduzimali slobodu srpskom narodu u Bosni. Na Franju Ferdinanda pritom nije mislio, budući da njegova namera nije bila vezana za odredjenu osobu; a nije mogao ni znati, da će Prestolonaslednik ikad doći u Sarajevo. Najpogodniji mu se činio za ovaku avrhu kakav general, pa mi je zato pri rastanku i označio osobu sa crvenim prugastim hlačama i vigokom kapom...

Da je Čabrinović imao kakvu širu nacijonalnu koncepciju, to iz opštenja s njim nisam mogao opaziti. To naravno još ne dokazuje, da je nije imao. On se, u svojim oskudnim izjavama, iz navedenih razlog4, nije nikome potpuno lodavao, pa je lako moguće da je i o ovome ćutao. Svakako da ni u tom pogledu nije bio uskogrudan, dok se nalazio u krugu ljudi kakav je bio Princip.

Miroslav 4Ambrožić (Ljubljana).

63