Nova Evropa

Србин борио против државе, јер је није осећао; под властитом управом он то наставља, јер рушећи туђу државу добио је извесну аверзију према самој институцији државе, развијајући тако извесно слободарство које се граничило анархијом, негирајући већ извршену организацију власти. Слаба идеја о држави, исто тако слаба склоност ка покоравању закона, уз то још и отсуство нолитичке свести, стварали су огромне тешкоће при рађању државне идеје. Марковићев покрет је то још појачавао, иако Светозар није ишао до крајњих конзеквенца својих идеја и свота уверења: он се изјашњава за »савез слободних општина«, а обележава се као социјалист који прихвата монархију, што је наравно једна нелогичност, да не кажем апсурд. Држава може да буде монархија, али општина никако, а још мање савез слободних ошштина. Он је за монархију, јер тако народ хоће; али, како измирити гледиште монархије и слободну општину“ Он то није објаснио, јер није имао довољно одређен став. Он с тиме ни сам није био начисто!

»Србија на истоку« сматра се као најоригиналније дело Светозара Марковића. Настрану то колика је његова оригиналност; али је важно, да ли се из њега може сазнати његов став трема народном уједињењу. Речено је, иако није утврђено, да је он радио на подизању устанка у Босни. Међутим, у овоме делу има једна његова изјава која би демантовала то тврђење. Он је изјавио, да му је свеједно хоће ли се уједињење извршити под Обреновићима или под Фрањом Јосифом. Он није оценио тежину те изјаве. Уједињење се не врши ради монарха, већ за сопствену — нацијоналну — слободу, па не може бити свеједно који ће фактор уједињење да изврши. Стихијска борба нашега народа захтевала је другојачије разумевање, јер је за нас нацијонална слобода унутарња потреба: народни унутрашњи живот тражи обнову самосталности, своју слободу, и независност. То се је могло постићи само сопственим снагама а никако аустријским, које би за њега значиле капитулацију и наставак борбе. Догађаји који су се одиграли по његовој смрти, показали су да је његово схватање било неозбиљно, јер се видело, да није разумевао смисао наше историје и географски положај Србије и Југословена.

Као у питању народног уједињења, исто је тако Марковић нејасан и у питањима спољне политике. Он говори час о српској федерацији, час о балканској. А очевидно је да су то два различита појма; шта под њима подразумева, није јасно,

82