Nova Evropa

Уосталом, изгледа да му спољна политика није била толико ни важна колико унутарња, којој је поклањао нарочиту пажњу. Истина, он није стигао да о свим питањима унутрашње политике формира своје погледе, али је о већини њих ипак дао своје мишљење, иако често противуречно и неједнако. У унутрашњој политици се није изјаснио као социјалист, како је очигледно чинио у питањима економским; али, ако се није изјашњавао, он је ипак радио у том правцу, те је био у опозицији према режиму и осталих који нису били његова мишљења. Данас на историјској удаљености, њетова опозиција личи на обијање отворених врата: он је у политици тражио оно што су млађи школовани људи тражили пре њега, и унеколико били већ извојевали. Под утицајем либералне и Уједињене Омладине, с којом Светозар није био на доброј нози, режим се у Србији знатно мењао у правцу либералнијем, демократскијем: Устав и законодавство су били напреднији од оних што смо имали пре Св.-андрејске Скушштине, Разлика је била у томе, што либерална омладина није хтела непомирљиву борбу, као што је то био случај са Марковићем. Иначе, Србија није била ван утицаја Четрдесетиосме и следећих година: за унутрашњи политички напредак либерали су више учинили, с обзиром на стварност, него његова непомирљива критика. Колико са тледишта стварних потреба толико и са психолошког, либерали су постепено наступали и чврсто изграђивали државу и њене институције, док је Светозар Марковић живео на страни и, непознавајући наше прилике и према туђем резоновању, критиковао стање у Србији. Далеко од отаџбине, из Петрограда или Цириха, он није могао ни видети ствари и стварно сам судити о њима; отуда његова критика изгледа више књишка појава него стварна критика стања у земљи.

Светозар Марковић је као млад човек почео да развија своју акцију; смрт га је рано покосила, па он и није могао дати све што се очекивало од њега. Развијајући се под утицајем Чернишевског, Писарева, и других руских писаца, није примао критички њихове погледе и, што је важно, није их саображавао нашим приликама: он је био толико под утицајем руским, да није мотао слободно размишљати и стварати своје закључке. Хтео је социјализам за Србију а није осетио, или није мотао да схвати, да сопијализам није политички систем већ једна економска доктрина, за чије је битисање нужно професијонално радништво, велико таздинство и јако развијена индустрија, и крупан капитал, што

83