Nova Evropa

све Србија ХЛХ века није имала. А социјализму већ и због тога није било места код нас што је Србија била чисто сељачка земља. Уосталом, економски се поредак у Србији није могао изменити а да се исто не обави у суседним и осталим земљама. Економски фактори не зависе само од државе и њена законодавства и људске воље: тесно проткани међусобним интересима и испреплетени разним природним елементима, немогуће је установити једно стање у Србији у коме би распоред богатства био различит од онога у другом свету. То исто бива и с политичким проблемима. Конзервативна Србија није била способна за нагле преокрете, већ за постепено шрилагођавање; она није могла избећи талас либерализма и реализма који владаху Европом, али ипак није могла одједаред рушити старо. И њој се неминовно наметала постепеност у политичком режиму, која је постепеност морала упоредо ићи с просвећеношћу народа и с општим блатостањем: уколико су се прилике стабилизовале унутри, утолико је Србија корачала са новим добом. Потреси су додуше успоравали нормални политички развитак, али кадгод се скретало с правог пута, у крупним политичким питањима, кривица је била до неразумевања прилика и необузданости наших нарави.

Неоспорно, Светозар Марковић је ипак имао извесног утицаја на стварање државе Србије, нако тај утицај није био великог обима ни толико дубок како се обично мисли. Његови следбеници, управо људи који су по смрти његовој наставили акцију, искористили су његово младалачко одушевљење и његове написе у чисто демагошке сврхе, што нас је одвело до »првеног барјачета« на коме се показала сва негативност његове акције. Под његовим се утицајем уноси један нов елеменат у нашу политичку акцију: политичари од заната, ин демагогија. Од тога су његови следбеници начинили систем: ствара се један нарочит тип људи којима је главно занимање политика, од које живе. Тај ред људи утиче поразио, деморалишући, на широке слојеве народа, а ти су људи постали важни чиниоци у политици: њих је Радикална Странка до савршенства подигла и искористила у оба века, ХЛХ и ХХ, и то у чисто деструктивном смислу. Лепо одушевљење и напор живота и рада Светозара Марковића заслужили су бољу судбину.

Драгомир Р. Миновић.