Nova Evropa

Velika misao našeg narodnog jedinstva ponikla je i razvila se na hrvatskoj strani, u ilirstvu Ljudevita Caja, da preko jugoslovenstva Štrosmajera i Račkog i Starčevićeva integralnog hrvatstva, te jugoslovenstva braće Radića, izadje iz velikog Svetskog Rata kao pobednička ideja, ostvarena u slobodnoj kraljevini Srba, Hrvata, i Slovenaca. Zar nije paradoksalno da se nje danas odriču Hrvati, kad su je prihvatili Srbi i njoj žrtvovali svoju državu, te u mjene pravne temelje uzidali svoje državno pravo i švoj nacijonalni suverenitet? Jer, ako. pravo uočimo, danas se više i ne vodi borba protiv korupcije, protiv onih koji upravljaju metodama pseudoparlamentarnim, protivnim slobodarskim težnjama i Srbiš i Hrvata, na kojima je imala počivati prirodna saradnja svih naših pokrajina. Danas se Hrvatsko Pitanje, koje je pri svome postanku predstavljalo sintezu nezadovoljstva i razočaranja — koja su došla kao posledica privredne. socijalne, i moralne krize, — iskristalizovalo u čisto nacijonalno pitanje, te predstavlja borbu Hrvata i Srba za potpunu nacijonalnu samostalnosi, pa dosledno tome i za primenu principa narodnog samnioodredjenja. Tako postavljeno Hrvatsko Pitanje mora neminovno doći u sukob sa jugoslovenskom nacijonalnom idejom. pošto izazove reakciju sa srpske strane (koja se već i manifesluje, u osnivanju Srpskog kulturnog kluba, Saveza srpskih prosvetnih društava, Prayoslavnog marodnog odbora). Ovaj paradoks u razvitku jugoslovenske nacijonalne ideje prirodno nepojmljiv izgleda svim realnim političarima. Nepojmljivo je, zašto bi ova ideja morala poći putevima Hrista koji: »K svojima dodje, a svoji ga ne primiše«; jer, Hristova je nauka sveobimna i opštečovečanska, pa je i posle Colgote morala trijumfovati, dok je jugoslovenska nacijonalna ideja ograničena na naš relativno mali narod, pa je pitanje da li bi i posle jedne njene Golgote za nju moglo biti vaskrsenja...

Politička kratkovidost i tesnogrudost odgovomih političara nije dala da ua našoj novoj državi dodju do izražaja sve pozitivne snage iz sva tri dela našeg naroda; a te snage, sa hrvatske strane, isto kao i sa srpske, bile su spremne prvih dani Oslobodjenja da mastupe pozitivno i konstruktivno. Nepriznanje njihove ravnopravnosti izazvalo je osećaj zapostavljenosti, osećaj gubitka prestiža i važnosti koju je svaki deo — kako je i prirodno — prisvajao sebi: osećaj uostalom koji je već i ranije dolazio do izraza (naprimer, u rečima hrvatskog političara Lorkovića, prilikom srpske pobede na Kumanovu). Taj osećaj prirodjen je našem narodu i nije daleko od prkosa personificiranog u- Kraljeviću Mavnku. koji ore carske drumove i

74