Nova Evropa

tranje« on me ulazi pred nama, tako, da ga mi i nismo u mogućnosti slediti. Za drugi deo svoje optužbe, o »stranoj narudžbi, Ivo Baljkas očigledno ostaje dužan dokaze, budući da se ni »besprikorni talijanski pasoš« jednog talijanskog državljanina, ni intervencija tahjanskog ambasadora, pa čak ni »direktni zagovor rimske vlade« da se jedan talijanski državljanin pusti preko granice, nigde u svetu ne smatra i ne može bez dalnjega smatrati kao »eskomptiranje političke mjenice na kojoj se kao žirani nalazi talijanski fašizam«:; utoliko manje čto se zna, da talijanske fašističke vlasti me ostavljaju rado svoje državljane, ma ovi bili ranije lod njih i osudjivani, na milost i nemilost boljševicima. Aiko nas dakle prvi deo optužbe G. Baljkasa može, kao nekomaumiste, i neinteresovati, jer smo mi odista još manje željni ulaziti u »meritorno rasmatranje« sastava na osnovu kojih on (G. Baljkas) — bez kontrole — 1аКоrišćuje »rijetki nastup iskrenosti&ć svoga nekadašnjeg druga i istomišljenika, drugi deo njegove optužbe stvar je mnogo ozbiljnija. i mi smo tu uzeli u »meritorno rasmatranje« dokaze koje iznosi G. Baljkas. Ali moramo odmah izjaviti, da su ti dokazi nedovoljni, i da uopće nisu dokazi, za onaku optužbu. Budući da je i »Nova Еутора« штебапа п ovu polemiku, radi ukazivanja gostoprimstva G. Dru. Ciligi, mi smo se obratili Dru. Ciligi s molbom, da odgovori na jasne tvrdnje I. Baljkasa u »Kulturi«. Medjutim je G. Ciliga ı sam saznao za ovaj mapadaj i javio nam da mamerava odgovoriti »Kulturi« u »Novoj Evropi«. Kako se nalazio baš na putu kući» u Јешти, odlučio je doći i u Jugoslaviju, i učinio Je tako; ali je u Tialiji ostao pod budnom pažnjom fašističkih vlasti, a u Jugoslaviji Je -—- Zbog ranijih računa sa redarstvom -— odmah na granici lišen slobode. te proveo sve vreme u zatvoru, dok nije pre mesec dana dobio izgon, kao mepoželjan podanik strane države. Tek što je stigao ponovo u Pariz, napisao je svoj odgovor i poslao nam ga Je. Nažalost, njegovo Je pismo zakasnilo za prošli broj »Nove Evrope«. pa ga donosimo tek sada, malo niže. Tu G. Ciliga, kao što će videti čitaoci, odgovara ı nekim drugim svojim bivšim drugovima i istomišljenicima, koji su slične lobede protivu njega, kao I. Baljkas u »Kulturi«, izneli u inozemstvu, poimence u listu »Proleter« (koji se štampa u Brislu, u Belgiji, a redakcija mu je u Parizu)*). Medjutim

*) U nekoliko brojeva »Proleterać, od juna do decembra 1937, izašli su mnogi duži ili kraći, nepotpisani ili šifrirani, članci u kojima se, sa gledišta sovjetskog režima, najžešće udara na »izrode&« — trockiste, »saveznike i najamnike medjunarodnog fašizma«, a naročito na naše »jugoslovenske trockisteć,

115