Nova Evropa

имовног ужитка у неком новом економском поретку. То Светозар Марковић није разумео, и то је његова основна погрешка. Из ње потичу остале, тако да се добија утисак да су његова схватања почивала на слабим основама већ од самога почетка.

Главна слабост покрета Светозара Марковића лежала је дакле у томе, што је уносио у Србију социјалистичке идеје. Ок није видео да Србија његова доба није за економски поредак какав јој пружа социјализам. Маркс је своју теорију створио на енглеском тлу на коме је било индустрије, радника, и бескућника, па је тај терен био погодан за експерименте у том погледу. Србија је, међутим, била земља малот газдинства, без капитала и без професијоналних радника. Стекавши нешто имања — а блатостање се већ почело осећати —, наш човек није мислио да то што има испушта из руку, па да пређе у режим »опште својине«. Сељачки елеменат је најконзервативнији и тај елеменат представља највећи бедем напретку социјализма. Ту се Марковић преварио и пошао погрешним путем. Идеје, као и биљке, потребују повољно тле за своје развиће, нарочиту климу и сваковрсне погодности. Њих наша земља онога времена није могла да пружи социјализму. Неосећајући ову основну ствар, Светозар Марковић ишао је даље, из грешке у грешку, услед чега су му сви закључци испали погрешни а проблеми рђаво постављени. Он ће то, наравно, доцније увидети, нарочито пред смрт, после једног дужег бављења у Новом Саду, и покушаће да створи један могућ програм рада: али то већ није више оно што је он хтео; то више изгледа на капитулацију, на опортунизам, који ће, по смрти му, прихватити већина његових следбеника и цела Радикална Странка, с Пашићем на челу. Он није доживео ликвидацију својих идеја; али су његови савременици видели потпун преокрет његова покрета.

Уосталом, Оветозар Марковић није ни познавао социјализам директним проучавањем економских и социјалних односа у хруштву; он га је упознао преко руских писаца, дакле не на извору, него посредно. Док је дошао до њега, социјализам је био знатно изменио боју. Руски писци дали су му били руски печат, удешавајући та према чисто руским приликама, које су се знатно разликовале од наших: економска и социјална, па и политичка, конструкција наша није се поклапала с руском; теорија створена за руске прилике није могла да се примени на наше, где уопште није било сталежа ни класа! Према томе, Марковићев социјализам није мотао да се развија у Србији ХТХ века.

79