Nova Evropa

=

сенижења и брисања пореза, камата и каматних стопа, снисжење приватно-правно утоворених закупнина, конверзија при-

ватних краткорочних зајмова у дугорочне хипотекарне дугове, завођење »туристичкот« динара, укидање разних такса, дажбина, намета, трошарина, и хиљада других мера за спасавање нажег тобоже угроженог »туризма«. Искрсавале су разне крилатице, шта све нашем туризму треба, и гдјегод би се у којој било напредној земљи појавила каква новотарија, одмах су се нашли откривачи Америке да то и код нас »треба«, тако да смо од те вике и ларме готово отлунули; а ослијепили за оно што нам у истину треба, а то је: много скромности, и још више самопријегора и озбиљности. Треба нам ситног и пожртвовног рада, грађења од темеља, смисла за заједницу, сложан и задружан рад, васпитавања о значењу промета странаца, почевши од школске дјеце па све на више, и нарочито дисциплиновања оних људи који први долазе у додир са путницима (носачи, амали, служници, портири, шоферти, и како се сви они већ зову); треба нам, поред тога, здравог хумора и инвентивности, добре воље и све што се иначе тражи за разоноду и забаву наших гостију. Али прије свега треба шрестати са лупањем у прса и викањем и хвалисањем, да је код нас све најбоље и најљешше, да је наша земља »рај за туристе«, и само да су држава, бановине, савези, и »Путник« криви што нема туриста, јер ништа не раде, или не раде оно што »треба«.

Сваке године, за вријеме сезоне, разни наши »пијонири туризма« вичу да ће туризам пропасти; а на њену измаку, ти исти пишу, како је број посјетилаца у порасту за двадесет, тридесет, и више посто. Све се то збива редовно пред скупштине разних удружења, на којима се приказују рад и заслуге појединих чланова, док се критикује нерад и неинтересовање других, па се шаљу петиције и депутације мјеродавнима да се »тргну из своје летаргије«, ако неће да пропадне све што су они својим неуморним трудом и стручним радом створили. Тражи се коначно »опсежна пропаганда«, по узору других великах туристичких земаља, и нарочито се истиче пропаганда за зимску сезону, за наше зимско-спортске крајеве, у којима и »размажен« иностранац »може да нађе сав модеран комфор« и »спортске терене«, као нитдје другдје. Све те и разне друге крилатице понављају се из дана у дан и поред свих негативних искустава, па често и мучних ситуација, у које западају странци најивчине кад случајно повјерују овакој нашој неозбиљној претјераности.

137