Nova Evropa

Поводом Изложбе Француске Књиге;

Приређивање међународних изложаба књига јесте потхват који се не може доста похвалити: то је најближи пут до интелектуалаца, тих најбољих носилаца међународних веза. Али, изложбе које смо досада видјели далеко су од оног што би таке изложбе имале да буду. Џоименце је далеко била, тако, Изложба Француске Књиге, приређена прије кратког времена у Загребу (у просторијама Модерне Галерије).

Три ствари треба да даде свака изложба књига: повијест књиге, техничку и умјетничку израду књиге, и савременост живота изражену у књизи. Од првог почетка издавања књига, представља књига несамо репродукцију нечега што је имало своју сврху и своје дејство, независно од саме књиге (рецимо, Цинеронови говори), него је књига и самосталан облик изражавања сопијалног живота. У повијести сваког народа има згода и догаЂаја политичког развитка који су посљедицом развоја припреманот штампаном књигом ; и баш француска повијест даје најбољи и најважнији примјер ове врсте: Француску Револуцију. Приказујући повијест француске књиге требало је, ако већ не оригиналним издањима а оно барем скупом модерних репродукција, учинити пластичном представу о томе, шта је заправо онај апстрактни појам који се назива »француским енциклопедистима«, који се провлачи кроз све школске уџбенике; мисао, да же Ha један стол поставе сва дјела писаца чија су имена: Montesquieu, Diderot, Jean Jacques Rousseau, Voltaire, rako je jenHoставна да ју је могао неостварити само приређивач којему је потпуно непозната ствар и права сврха оваких изложаба и начин како се оне приређују. То је потврдио и приказ савременог живота француске књиге на овој изложби: посјетилац је узалуд тражио дјела оних савремених политичких, социјалних, па и белетристичких писаца, који репрезентују савремену Француску; света двије књиге (једна Данијела Најбуу-а из 1931, и друга АЛјазп-а из 1933) нашле су се ту случајно у вези са савременом француском политиком, док ни трага није било дјелима Андрб Татдћеп-а, Леона ВАшп-а, Леона Атећниђала- -а, Едуарда Нетпоба, Андре Зтерфтпед-а, — да споменемо само неколико најпознатијих међу живим политичарима-писцима. Од дјела познатих писаца који нису више живи нису била изложена нити она Жоржа СТетепсеат-а, Ремона „Ролпсатб-а, Аристида Влапд-а, Вапћоц-а,

145