Nova Evropa

Без

lova Evropa Knjiša XXXI. Broj 4. 26. aprila 1938

|

Личности и масе.

Да ли личности чине историју, или је чине масе; — То је тешка загонетка нашег времена која прожима сав живот савременог човјека и лежи у основи свих његових покрета. Рјешава се пером и оружјем по читавом свијету и још није ријешена.

У старије вријеме, доиста се вјеровало да личности чине историју. Прошлост се и памтила, и писала, и учила, као прошлост великих људи: пророка, царева и краљева, јунака и војвода. Карлајл је још 1840 говорио, да је општа историја, историја оног што су људи урадили на овоме свијету, историја великих људи, који су радили на земљи; да су све ствари које видимо свршене на свијету крајњи материјални резултат, практично остварење и оваплоћење мисли које су сијале у главама и дјелима великих људи, посланим на свијет; да је душа цијеле свјетске историје историја тих људи; да је друштво основано на обожавању хероја, а све достојанство чина, на чему. почива људско друштво, да је »хероархија« —- влада јунака.

У Француској Револуцији проговориле су масе. Долази њихово вријеме. Оне потискују личне тежње владалаца и господара и саме теже да завладају. Сви су у страху да се гомиле не подигну и не разоре друштвени ред који влада, јер су се сви увјерили о

томе да су гомиле — по инстинкту, бесвјесности, раздражљивости, заразности, и неодговорности, — врло способне за рушење

мако су слабо способне за грађење. Зато се отада све више ослушткује глас гомила и влада »по вољи народној«, а не »по вољи Божјој«. Мјесто величанства царева и краљева, или напоредо са њима, подижу се величанства народа. У масе је лако било убацити теорију о једнакости народа и о једнакости људи, па је и с помоћу ове теорије изазвано чвршће прикупљање гомила у народе и социјалне групе. Деветнаести Вијек јесте вијек народа, а у народима се граде видне социјалне наслаге: друштвени редови. Народи —

121