Nova Evropa
исте које је 22. јануара 1917 изразио Х/оодтом МУ воп, говорећи о условима мира зараћеним европским државама. По тим нацртима, а поименце по мислима Вилзона, Друштво Народа имало је бити организација за принудно остварење либерализма и пацифизма, схвативши оба израза у оном смислу и опсегу који им дају политика, право, и економија. Признавајући та начела, Друштво Народа основано је на темељима који носе све ознаке једног идеолошког блока, како се то данас сматра и назива. Али зачудо, исти ови елементи појављују се и у нацртима Друштва Народа који су постали под посве другим околностима; тако, у нацрту што су га израдили енглески Фабијанци, па у оном генерала Ј. С. Зипше-а, заступника Јужно-афричке Уније, и у т, зв. РА ипоге-плану. Штавише, нацрти који потичу од Нијемаца — дакле онај знаменити трактат Емануела Канта »О вјечном миру« (из тодине 1795), као и онај Матије Егхђегрег-а, клерикалног члана Рајхстага (написан у љето 1918), — иду у својим идеолошким претпоставкама мното даље: чланство у таковим друштвима везало би државе још јаче од оних »идеолошких блокова« који данас служе као бауци међународне политике. Иако послије Рата Совјетска Русија за ту идеологију није имала много разумијевања, двадесет година касније признала је њена начела: поштивање интегритета и независности свих постојећих држава, неповредивост њихових граница, одрицање од рата као средства за рјешавање међународних спорова, признање равноправности свих народа, малих или великих: »Друштво Народа, хоће ли да буде вјерно својој сврси, не може а да не буде блок те врсте међународне идеологије« (говор М. Литвинова у Женеви, 27. јануара 1938). А баш је Совјетска Русија и била узроком да је Друштво Народа добило свој значај идеолошког блока, јер се већ од првих дипломатских преговора за стварање Друштва испитивао и однос према тадашњем најважнијем покрету, Револуцији у Русији, те идеологији свјетске револуције. У децембру 1918 израђен је у Котерт Office-y меморандум о пројекту Друштва Народа, у којем се вели:
Морамо рачунати, да може доћи вријеме у којем ће бољшевизам = или религија међународног класног рата —— бити трајан фактор европске политике, те да може у било којем часу приграбити узде власти у државама које јесу или које желе да буду чланице Друштва Народа. Треба стога да јасно кажемо, да владе које подупиру субверзивну пропа-
ганду, уперену против влада својих сусједа, остају изван граница чланства у Лиги.
161