Nova Evropa

Нова Европа

Књига ХХХ]. Број 5, и 6. 26. маја 1938

Pogledi na sadašnje stanje.

U jednom svom pismu, upućenu Namjesništvu u Zadar, kotarski poglavar u Dubrovniku Rosn er izjavljuje, da u narodu vlada mir, iako neki zagrijani školovani ljudi nastoje izazvati stanovite pojave i izjave. To je bilo burne godine 1848, kada je Jelačićeva oružama intervencija u korist bečkog ćesara usporila hod historije za punih 70 godina. Skori dogadjaji nakon toga dokazali su, da je Rosner bio u zabludi. On nije razlikovao mir od zatišja. Nije mogao shvatiti, da dubrovački puk ima svoja traženja i nastojanja i svoje poglede, koji teže daleko preko gradskih zidin4, i da, dok se ukupmost toga me ostvari, ne može biti ni govora o nekom miru. Tako опда, Тако Фапав.

Mir je duhovno stanje. On je dokaz jedne smirenosti, iako пе i zasićenosti. Stanje je to koje nastaje nakom postignutog cilja po dovršenom poslu. I pojedmei i skupine i marodi bore se da ostvare stanje koje će im donijeti mir. Rosner je vjerojatno mislio, da ustanci, dnevni sukobi, glasi prigovori, atentati, nepokoravanje zakonima, — da su to sve jedini dokazi nemira. Mislio je da kad nema tih vidljivih znakova, da onda vlada mir. 1 nije jedan Rosner koji tako umuje. Zar se i u današnjim danima ne pojavljuju Когпеrovići koji obrazlažu ovako: narod ве ne bumi, vlada dakle mir. A ipak mira nema. Postoji zatišje kod nezadovoljnih, potrebno radi okupljanja snaga, a možda i nametnuto u očekiyanju zgodnijih prilika. Zar nemirna Evropa ne daje dosta povoda takovim očekivanjima! A ako se i tu nade prevare, zar će se samim tim пепзрјеhom stvoriti preduvjeti da se ostvari potrebno duhovno stanje mira? — Sigurno je da neće. Neispunjenje nada ne umiruje duhove. Ideali i traženja — izgubivši jednu podlogu, jedan oslonac, jedno očekivanje, — povezuju se uz drugo, uz treće. Potražuju se novi izlazi koji bi vodili do traženog ostvarenja. U hvatanju i bježanju za по-

153