Nova Evropa

типу«: исти ратнички идеал прожима народну пјесму и нашу и арнаутску, па чак су и исте личности протагонисти тог херојског (Геземан би рекао »агонистичког«) погледа на свијет. Војвода Момчило, вођа — и то не можда какав моћни феудални властелин, него вођа једног брђанског племена у Родопима; па Хреља, >Реља Крилатица« народне пјесме, у исти мах савезник и одметник од три цара, — представници су овога »виолентнот« типа у централном Балкану у ХТУ стољећу, у доба кад локалне и уске племенске страсти разбијају оквир немањићске државе. У исто доба у Захумљу, Косаче и Хранићи, а у Зети Балшићи воде политику локалних хероја и ситних династа. Др. Поповић и сам каже (слиједећи у том Нушића): »За разлику од Цинцара варошана, углавном занатлија и трговаца, Цинцари горштаци-сточари веома су често хајдуци и велики јунаци«. Но кад ови сточари — од којих и сад атонистички дух чини непатворену и истинску вриједност, иако нама данас страну, — улазе у склоп градскога живота, они брзо подлијежу атмосфери старе варошке културе и рафиниранота живота, па из свега тога резултира онај тип смиреног али компликованот, у исти мах високо-културног, левантински промућурног, а тако вулгарно-шкртог човјека трговца, како га знамо из балканских чаршија! Па опет, и ту имамо аналогно поређење на Јадранском Приморју. Треба само да се —- уз све позитивно што су Дубровчани дали нашем народу —- сјетимо, што значи »тапптео« на сусједној пуљешкој обали...

По свему томе види се јасно, колико је — на једној страни плодан овакав рад кад је објективан и научно фундиран, као што је код Дра. Поповића, те колико нам корисних побуда пружа ова његова изврсна књига о Цинцарима; и на другој страни: колико је ту ствар компликована и потибељна за дилетанте и »патријоте«, који оперишу — без икакве спреме — празним ријечима: »расни теније«, »београдски човјек«, »аутохтона сељачка култура« и т, д.. Само озбиљним трудом и радом моћи ћемо приступити анализи нашега друштва и дубље загледати у сложене проблеме Балканског Полуотока, па и наше; и само тако моћи ћемо прећи преко нових, а тако тврдих, граница и историјских творевина, те упознати наш народ у његову правом етничком саставу.

Др. Бранимир Гушић.

217