Nova Evropa

да с једне стране у њој постизава ријетка признања, а с друге се стране сам осјећа понуканим да свом садашњем завичају пјева симболичку славу, без обзира да ли ће јој тиме учинити стварну YOCJIyTNJ

Не слажемо се дакле са Дром. Поповићем, да наш народ нема ничега заједничког — осим »објективне везе« — са динарским типом, а још мање смијемо неке дијелове нашега народа да издвојимо као негативне по народну цјелину. Тим начином нећемо успјети да утврдимо правилне социјолошке односе у нашему народу. Можда би било исправније питати се: који је однос између сељачког, особито сточарско-номадског, живља на Балканском Полуотоку и људства у урбанизованим агломерацијама“ Познато је у социјологији, како се поједине породице у урбанизму брзо иживљују, па како и т. зв. »стари« градови стално обнављају своје житељство. Који пут, то је посве свјестан рад комуналне политике, који и у ранијим временима можемо лако пратити (Дубровник, Котор); који пут, ово се догађа скривено нашем погледу, као напримјер у бизантинским варошима. Ипак знамо, да иу једној и у другој области, дакле и у Јадранском Приморју и на подручју Мегаловлахије, у градове улази живаљ с околних планина, брђани-сточари, онај мобилан сељачки елеменат који на сваки мало јачи потрес у економској равнотежи одговара снажним емитрацијоним импулзом. Још од ранога Средњег Вијека, па све до данас, на Балканском Полуотоку разликујемо унутар сељачког житељства два слоја који живе један уз другога, често у тијесном животном додиру: једно су становници низина, ријечних долина, топлих котлина, и поља, изразито земљорадничке привреде и сједилачког начина живота (од Сеобе Народа у том се кругу јављају Словени, раније на много моћнијем пространству него данас) ; други сељачки слој чине сточари-номади, који нам се од романизације Балканског Полуотока јављају као аромунско-арбанашка језична група. Иако врло рано долази до језичног зближења, па и до преслојивања, ипак у Словена остају синонимом изрази »влах«-сточар, па су доиста и данас још аромунски (односно арнаутски) сточари једини изразити номади Балканског Полуотока. Посматрамо ли међутим уопће брђане Балканског Полуотока, наћи ћемо — премда поједине групе говоре различитим језицима, управо свим језицима Балканског ПШолуотока, — да су они међусобно необично сродни, несамо по материјалној култури и по начину живота него и у изразима духовне културе, па и по т. зв. »психичком

216