Nova Evropa

друштва. Омладина која наступа тражи да се сва духовна и материјална добра употребе за цео народ; да ова припадају свима, а несамо привилегованим појединцима и скупинама. Омладина тежи да изврши координацију свих струја, покрета, група и класа, да све појединачне и скупне вредности дођу до свога изражаја, да се омогући долазак праве духовне елите на места која заслужује.

Омладина од сутра чека да правилно реши питање подизања средњега сталежа и интелигенције. Интелигенција је ред људи који стоји између рада и капитала и има велик значај и моћан утицај на обе стране; па ипак тај ред данас морално и материјално страда и посрће, јер не наилази на одговарајуће признање. Код нас се често говори о хиперпродукцији интелигенције и забринуто се посматра велик прилив омладине у средње и више школе; пита се: куд ћемо с интелигенцијом која је свршила универзитет, па остала без упослења, а њен број се сваке године повеЋава, и тако се ствара класа бунтовног школованог пролетаријатаг Мислимо, да је у најмању руку нелогично указивати на хиперпродукцију интелигенције док имамо знатан број срезова где на десет па и двадесет хиљада становника долази по један лекар, па и тај ретко одлази на село, а сељак га и не зове, јер нема новца да му хонорар плати. У таквим приликама, надриљекарство и врачаре по селима природна су појава. Морамо се чудити, како то да у хиперпродукцији интелигенције немамо довољно стручних економа и агронома да сељака поуче како ће подићи своје привредно и економско стање. Напредак градова иде упоредо са напретком села; а село неће подићи ни закон о раздужењу земљорадника, ни поход интелигенције за вријеме избора, као што неће никакви писани закони подићи малога трговца, ни занатлију, нити ће ни чете проповедника новога друштвеног уређења осигурати раднику свагдашњи крух и кров над главом. Наша школована омладина, која данас потиче из ових друштвених редова, са више и непосредног познавања народних потреба приступиће решавању свих друштвених шроблема. Нема опасности од хиперпродукције интелигенције, па је не би било ни онда када би сваки грађанин био факултетски образован; само треба просветном и школском политиком прилив у школе каналисати и упутити га према потребама народа. Питање школовања интелигенције је питање просветне политике а питање упослења школоване омладине је нацијонално и државно питање.

204