Nova Evropa

Аустро-Угарске; више него икада раније постају вођи румунског народа свесни: да је судбина Румуна нераздвојно везана са судбином Словена...« Па се онда жестоко обара на све покушаје мамарских политичара (нарочито грофа Андрашија), да образују савез између Маџара и Румуна, који би био уперен противу Словена у Аустро-Угарској; и вели: »Угарски Румуни нису никада, ниједнога тренутка, помишљали на могућност какова искреног и трајног савеза између Румуна и Маџара... Маџари неће да се ограниче на природно подручје њихова стварног нацијоналног територија: они желе да владају целом Угарском и читавим Ердељом, и да још и у осталој Аустрији имају политичког утицаја; они неће да буду мањина, као што у ствари јесу, и зато одузимају основна права и слободу Румунима и Словенима у т. зв. „земљама Угарске Круне, на које они полажу извесна своја „историјска права... Стога је апсолутно искључен савез између Маџара и Румуна. Маџари су господари, Румуни су кметови, између господара и кметова је савез немогућ. Дубока мржња тиња у срцу румунског народа, мржња која из дана у дан расте и постаје све горча.. « У истом смислу писао је исте године (1879) и главни орган ердељских Румуна »Салеја Ттапезујуапе«, који устаје отворено противу мамарске супрематије наспрам не маџарских народа, противу свих покушаја насилне маџаризације Словена и Румуна у Угарској, а у исти мах пледира за победу начела равноправности и ослобођење потлачених немаџарских народа Угарске.

У то доба, када се Аустрија — под утицајем маџарских политичара — озбиљно бавила мишљу да анектира Влашку, почели су се и Румуни на Доњем Дунаву бојати да не потпадну под маџарску хегемонију, па се и у самом Букурешту почела посвећивати све већа пажња политици Чеха. У једној карактеристичној адреси, упућеној из Букурешта у Чешку, вели се између осталог: »Наш нацијонални програм састоји се у слободној и поштеној конфедерацији свих народа Балканског Полуотока. За ову идеју, за коју се залажу и Срби и Бугари и Грци, и ми смо спремни да се заложимо... Ви, у Чешкој, ближи сте центруму Европе, где се решавају велика питања, него ми који се налазимо на домаку Азије, на месту одакле Дунав шаље своје снажне таласе у Црно Море. Али, треба да вам је познато, да су ова питања за нас од тако виталног интереса, да ми морамо живо желети да у Аустрији буде друкчије него што је данас, те да стога између

250