Nova Evropa
нас постоји извесна солидарност, која ће једнога дана постати веома активна..« Догађаји у Чешкој праћени су у Румунији с изузетним интересовањем; тако, например, када је 1872 Чешка ужасно настрадала од неке катастрофалне поплаве, образован је у Букурешту један одбор који је разаслао манифесте и прогласе по пелој Румунији, развио велику активност и сакупио знатне суме добровољних прилога за пострадале од поплаве. Овај племенити гест шримљен је с искреном захвалношћу и особитим признањем од целокупне чешке јавности.
На крају своје расправе, проф. Мацурек изводи потребне закључке из својих излагања. Са разлотом истиче, да су пола века пре Светског Рата ударени први темељи чешко-румунској сарадњи и међусобној солидарности. Пуних пет деценија пре Светског Рата упознала се чешка јавност са важношћу румунског елемента у Средњој и Источној Европи. Већ Шездесетих Година прошлога века Румуни постају суборци и сарадници Чеха у стварању и изграђивању једне нове и модерне Централне Европе, која је имала да замени и која је — након Светског Рата — доиста и заменила стару и дотрајалу Аустро-Угарску. Чешка штампа је обавештавала велику западно-европску јавност о тешком положају румунског народа под маџарском и турском влашћу, а затим о њиховим тежњама за потпуним ослобођењем и уједињењем. Чеси и Румуни, заједно са Србима и Словацима, инстинктивно су осећали — већ Шездесетих и Седамдесетих Година прошлога века да им је нацијонални опстанак условљен једино заједничким радом и солидарним иступањем, и да од успеха те сарадње зависи читава њихова народна будућност. Завршујући своју расправу, писац исправно тврди: да данашње чешкословачко-румунско савезништво и пријатељство у оквиру Мале Антанте није резултат рада послератне дипломације и послератних међународних констелација, већ да води порекло још из много ранијег перијода, из доба »заједничког туђинског притиска и заједничких борба за политичку и нацијоналну слободу«. Мала Антанта је, такорећи, ортански израсла из прошлости; она је као унутрашњо-политички фактор постојала још половином прошлога века, те у њеној предратној историји, као што јасно излази из ове расправе, чешко-румунска сарадња — (баш као и солидарност и сарадња међу Словенима — заузима истакнуто и видно место.
Др. К. Н. Милутиновић.
251
| | |