Nova Evropa

појавили, и у чијем труштву. То охрабрује и друге на произвољно одређивање и померање временских односа, из било којих побуда, што може бити споредно или свеједно чистом естетичару али отежава посао књижевном историчару и критичару. Да се задржимо мало на случају са Ракићем. |

Милан Ракић ушао је у »Антологију« у Друго Доба, са Војиславом Илићем, Милорадом Митровићем, Алексом Шантићем, Милетом Јакшићем, Јованом Дучићем. То не одговара правом стању ствари. Несамо да је Војислав био већ одавна мртав (умро 1894) кад је Ракић објавио своје прве песме (1902), него су пре њета увелико изашли били пред јавност са својим песмама неки песници из Трећег Доба (например, Светислав Стефановић), док су остали песници Другог Доба годинама и деценијама пре њега штампати своје песме по часописима и листовима или их издавали у збиркама. Тако је, например, Алекса Шантић издао био већ три своје збирке (1891, 1895, 1901), од којих задњу наводи и Уредник, међу збиркама које је прочитао за ову »Антологију«, као и Дучићеву збирку из исте године (1901). Јов. А. Дучић јавља се с првим песмама, напоредс са Шантићем, још од године 1887 (кад му је било 13 година, — ако и ту није извршено хронолошко померање), и био је један од најплоднијих лиричара своје генерације, дуго пре појаве »Српскот Књижевног Гласника« (види »Јавор«, »Стражилово«, »Бранково Коло«, и друге часописе). Не ради се ту дакле о години-две дана, или о некој случајној почетничкој песмици, већ о пуних петнаест година, кроз које смо сви ми »полетарци« радо и жељно читали и Шантића и Дучића и Милету Јакшића (»Ленскот«), а они опет Војислава и старије песнике своје генерације. Стога је свакако претерана скромност кад Ј. Дучић сам каже (у једном недавном свом разговору поводом Ракићеве смрти), да је он признат »новом звездом« тек пошто је штампао прве своје песме у »Сршском Књижевном Гласнику« (1901), мало пре Ракића, с којим да се је нашао »најтре на терену само заједничке младости« — »када смо сви личили један другом«“... Не, не, »близанац« му је постао тек много касније!

Све се то даје хронолошки тачно установити. Мегђа volani, scripta шапеп!.

Један из Трећег Доба.