Nova Evropa

сметнути с ума, да никад није ни било хомогене нације! На територију сваке нације живјели су одувијек појединци или скупине који било с којих разлога нису могли да се асимилирају уз нацију; а ти појединци или скупине били су и из редова људи исте расе као и из редова оних посве друге расе (што најбоље доказују Каталонци и Баски у данашњој Шпанији, од којих су први расно скоро једнаки с осталим Шпањолцима а имају свој посебан нацијоналан осјећај, док су други друге расе и исто се не могу асимилирати штањолском нацијонализму).

Борба између »идеалиста« и »материјалиста« води се, коначно, и манифестује се, и на економском подручју. Назирања на свијет налазе се у вртлогу ових борба, да би што снажније утјецала на машту маса, те да би их што сигурније увукли у своје редове. То је јасно; али је питање: куда води основа сукоба, куда води овај економски вртлог у читавом свијету% Јер не треба заборавити, да кризу осјећају несамо у Европи и Сјеверној Америци него и у свим кутевима Јужне Америке, Африке, и Азије. Ако и пустимо пострани »идеологије« и политичке групације, чињеница остаје, да се — крај свега тога, дапаче још на потицај савремених економских сукоба, — развија свјетска економска ситуација у смјеру који нам нимало не даје јасне перспективе. До прије стотину година, кад се индустријализација тек почела развијати, читав је свијет био пољопривредан; одонда до данас силно се развила индустрија, несамо у старим индустријским земљама (Енглеској, Белгији, Низоземској, Швајцарској, и Франпуској) него и у Њемачкој, Америчким Удруженим Државама, Чешкословачкој, Италији, и т. д. Све те индустријске државе имају данас отроман капацитет производње а продуцирају минимално. Доскора прилазе овим индустријским земљама и државе Средње Европе, па Сјеверне Европе, Балкан, Азија, Инција, Русија, Јапан, Аустралија, Јужна Африка, Јужна Америка. Капацитет индустрија у читавом свијету све више расте, а њихова продукција све је мање рентабилна! Куда то води% Да ли је пдоиста у опћем људском интересу улагати отромне капитале у стварање нових индустрија“ Неће ли борба ових индустрија бити узроком нових сукоба; Неће ли то родити новим патњама човјечанства 2 Није ли то манифестација не нацијонализма него империјализма, тежње за самовладом над што већим комплексима свијета2 И куда све то води2...

269