Nova Evropa

дава, заменио га је лорд Роберт Сесил (Сест), тада помоћник Министра 'Спољних Послова. Десет година касније, 1925, у истој пворници, председавао је Г. Асквит (сада Гога Oxford and Asquith) предавању, поводом Десетогодишњице Школе, које је одржао Др. Бенеш, Министар Спољних ПШослова независне Чешкословачке.

Све ово, међутим, пада већ у други перијод Масарикове делатности за време Рата; док трећи и четврти перијод чине његове посете у Русији и у Америци. Дошавши у Лондон, у априлу и мају 1915, он је стекао уверење: да један од главних кључева за решавање ствари лежи у Енглеској; да је британско јавно мнење необично лоше обавештено о свим питањима Средње и Југоисточне Европе, у толикој мери да би било у стању да почини смртоносне политичке омашке, које би врло лако имале зле последице за цело вођење Рата, те да је услед тога са његова гледишта од животне важности, да се ту настани и учини Лондон средиштем своје делатности и пропаганде, остављајући Дру. Бенешу да обрађује мекше и сродније тле Париза. Кад је, у даљем току Рата, пошао из Лондона на дужи боравак у Русију и у Америку, наставили смо са дописивањем, па намеравам и ту нашу преписку објавити, кад буде дошло зато време, а онда уједно задржати се и на ратној делатности осталих перијода овог великог човека, који ће и мени и свим својим осталим многобројним пријатељима и ученицима остати несамо у живој успомени него и надахнућем до краја нашег живота.

КВ. ЈУ. Зетоп-ЈК алзоп.

Spoljna politika nacijonal-socijalizma (kako je izlaže A. Hitler u »>Mein Kampf«).

Тако је napisana pre punih dvanaest godina (1924—6), knjiga Adolfa Hitlera — >»Mein Kampf« — i danas je aktuelna, možda više mego dosad; ali je, kraj sve svoje rasprostranjenosti (samo nemačko izdanje broji na milijone primeraka), nedovoljno poznata, a još manje čitana, van Nemačke. Ovo važi naročito za državnike i političare, koji očigledno — po onom što rade i govore — nisu dovoljno upoznati s osnovnim pogledima vrhovnog ideologa i Vodje današnje Nemačke, koje je opširno izneo i obrazložio u ovoj knjizi napisanoj većim deloni u zatvoru (u tvrdjavi Landsberg am Lech), dok je još bio samo vodjom jedne male stranke. Možda je lo zato, što državnici i političari nemaju vremena da čitaju knjige (jedan naš političar jednom je rekao piscu ovih redaka, da je redovno pratio »Novu Еугори« суе dok nije — postao