Nova Evropa

ea LU

Treba samo zamisliti, da je nešto nekakva mudra nemačka spoljna politika preuzela bila ulogu Japana u godini 1904, pa će se jedva moći dogledati kakve bi to sve posledice imalo za Nemačku. Ne bi nikada došlo bilo do ne= kog »Svetskog Rata«. Krvlju u godini 1904 prištedelo bi se bilo desetostruko Krv u godinama 1914—1918. A kakav bi položaj Nemačka zauzimala danas u svetu! Naravno, u tom slučaju, savez s Austrijom bio bi besmisao. Jer ova mumija od jedne države privezala se bila za Nemačku ne radi izvojevanja jednoga rata već radi održanja nekakoga večnog mira, koji bi tada mudro mogao biti iskorišćen u svrhu polaganog ali sigurnog istrebljenja i uništenja svega nemačkog u Monarhiji.

Ovaj savez (s Austrijom) bio je već i zato nemogućan, što se nije moglo očekivati da će ofanzivno zastupati nacijonalne nemačke interese država koja nije imala snage i odlučnosti da stane na put ni odrodjivanju Nemaca na svojoj meposrednoj granici. Kad Nemačka nije bila ni toliko nacijonalno svesna, pa ni bezobzirna, da istrgne iz ruku nemogiićne austrijske države raspolaganje sudbinom deset milijon4 svojih sunarodnik4, onda se doista nije moglo očekivati od nje da će ikada uzeti učešća u tako dalekovidnim i odvažnim planovima. Držanje staroga Rajha u Austrijskom Pitanju bilo je probnim kamenom za njegovo držanje u odsudnoj borbi na život i smrt celokupne nacije... Hielo se izmaći sudbini, ali je sudbina bila. brža. Sanjalo se o održanju večnog svetskog mira, a dospelo se do Svetskog Rata.

To eto bio je najvažniji razlogz, da se onaj treći put i način za izgradnju nemačke budućnosti nije ni uočio. Svi su znali, da se novo zemljište može zađobiti samo na Istoku, ali se istođobno videlo da je zato potrebna borba, — a htelo se po svaku cenu mir; jer lozinka nemačke spoljne politike već odavna nije više glasila: održanje nemačke nacije na svim stranama, nego: održanje svetskoga mira svim sredstvima. Kako se u tome uspelo, DOZznato Je...

Tako nam je ostao još četvrii put: industrija i svetska irgovina, vlast na moru i kolonije... Tim putem, bilo je jasno, da jednog dana Engleska mora postati našim meprijateljem; pa je bilo više nego besmisleno radi toga se uzrujavati i grditi je... Mi bismo bili isto činili. Ako se politika zadobijanja zemljišta u Evropi mogla terati samo na račun. Rusije u savezu s Engleskom, onda se i, obratno, politika svetske trgovine i kolonija mogla zamisliti samo s Rusijom protivu Fmgleske...

Ali, niko nije pomišljao niti na savez sa Rusijom protiv Engleske, niti na savez s Engleskom. protivu Rusije, jer bi u oba slučaja na kraju došlo do. Tata; pa da bi se ovaj izbegao, pala je odluka da se opredelimo za trgovinsku i industrijsku politiku. TI u tom »miroljubivom privrednom« osvajanju sveta našlo se tad puta i načina, kako da se dosadašnjoj nasilnoj politici jednom za uvek stane za vrat. Tek poneki put, kao da se ponovno gubilo pouzdanje, osobito kađ bi iz Engleske doprle ovamo, s vremena na vreme, neke sasvim nerazumljive pretnje; pa je zato palo i rešenje da se gradi flota, ali opet ne radi napadanja i da bi se Engleska, uništila, već radi »odbrane« tog takozvanog »svetskog mira« i radi miroljubivog osvajanja sveta. Iz toga je razloga ona вгадјепа u svakom pogledu skromnije, — da bi se i time ispoljila »miroljubiva« namera.

307