Nova Evropa

Треба имати у виду и активну улогу малих народа на великом простору између Балтијскот и Егејског Мора. Коликогод био велик утицај велесила, он не може да одстрани из биланса вољу и енергију малих народа и њихову тежњу ка самосталности и слободи. Противурјечност међу велесилама, као и напредне тежње радних маса читаве Европе, јјавиће се час јаче час слабије, али ће остати трајним савезником слободарских тежња малих народа.

Ту на прво мјесто долазе Чеси. Они су показали, и у доба мајске и у доба септембарске кризе, хладнокрвност и одлучност које задивише читав свијет. Какотод био тежак њихов садашњи положај, они остају и даље важан фактор Средње Европе. Остали народи показују, више-мање, исту вољу за живот. Прусија у доба Наполеона показала је шта може мали народ, у читавој перипетији пораза и неуспјеха. А чешко искуство, као и сви остали данашњи нацијонални односи од Данцига до 'Грста, јасно говоре о том, да је излаз не у вјечном прекројавању граница и такмичењу нацијоналних егојизама, већ у уједињењу Европе на основи једнакости и слободе, на основи заједничке сарадње. Тежак је задатак, али је то једини позитивни излаз за мале народе и за радни народ уопће,

Развитак у Европи иде данас у знаку реакције. Народни Фронт неко вријеме заустављао је реакцију, али јој — због своје хетеротености — није могао да одоли. Но свијет не стоји на мјесту ни у доба реакције. А историја нас учи, да послије реакцијонарне епохе долази прогресивна. О њој треба мислити.

Још има једна поука из чешке трагедије. Чеси су, напокон, признали Словацима и Подкарпатским Русима равноправност и дали им аутономију. И ти љути »сепаратисти« показали су сада, када би се посве лако могли одијелити из заједничке државе, да

они то — не желе. Да ли је потребно инсистирати указујући шрстом на овај примјер“... Напротив, примјери Пољске и МаР примјер

марске као да доказују, да се од историје, па ни од најновије, ничему не можемо поучити: док Маџари вјерују, да сви њихови »поданици« из статистике 1910 једва чекају да се врате под окриље »жруне Св. Стевана«, Пољаци заборављају на милијоне својих Украјинаца који такођер знају шта је самоодређење народа!...

Анте Цилига.

320