Nova Evropa

Карбе i listovi.

Masarik i Jugosloveni.

(Рт. Миада Рашота: »T. G. Masaryk a Jihoslovanć«, izdala »Československo-jihoslovanska Liga« u Pragu). ~

0 одпогшпа Т. G. Masarika prema Jugoslovenima pisano je dosta. U političkom pogledu, pozabavio se mjime Dr. Boža Marković, u Zborniku posvećenu Masariku (1927, uredio Dr. D. Prohaska), zaustavljajući se naročito na Fridjungovu Procesu, gde je i sam došao u dodir s Masarikom. Prohaska je, u istom delu, napisao članak o uticaju Masarika na modernu jugoslovensku kulturu. Posle toga je o istoj temi pisao i Adolf Černi u »Slovamskom Pžehledu«; a omda i Dr. Viktor Novak wu »S. K. Glasniku« (1930). Dr. Milada Paulova, profesor za istoriju Istočne Evrope i Balkanskog Poluostrva na Karlovu Univerzitetu u Pragu, dala je sada rekapitulaciju svega onoga što je o tome već mpisano, a što je i ona sama pisala. Ona se ograničila više ma političke veze i odnose Masarika s Jugoslovenima, ostavljajući postrani njegov uticaj na književnost, na filozofiju, i па čitav duhovni i javni život; nije ispitivala, koliko je i kako je Masarik prodirao polagano u celokupni javni život Srbiš, Hrvati, i Slovenaca. Ona nije vodila računa mi o tome, da je оп pre Rata, pa i za vreme Rata, bio i odbijan, naročito od klerikalne štampe, hrvatske i slovenačke, a zatim i od frankovačke (u svojim poslaničkim govorima, 1909, Masarik oštro polemiše protiv Dra. Franka).

Možda je to zbog toga, što dosada nemamo biblijografije radova ı

mapisi o Masariku kod nas; pa se treba nadati da će biblijografija revijalnog materijala o Masariku, koju će uskoro izdati »Slovanski distav«, a koju je izradio (Slovenac) Dr. Oton Berkopec iz Praga, matno olakšati istraživanja u ovom pravcu. Žametan posao biće naročito, da se sabere bar najvažniji materijal iz novina, ali bez toga će se teško moći mapisati nešto potpuno. Kad se sve to ima u vidu, onda i o studiji Milade Paulove treba reći, da ona ima samo informativan karakter, te da će u tom pogledu dobro poslužiti onima koji se za stvar interesuju. Ovde ćemo se malo zaustavili samo ma najzanimljivijim mestima njene knjige.

Počeci Masarikova interesovanja za Jugoslovene padaju u doba njegovih studija u Beču, kad je odlazio na Miklošićeva predavanja i učio srpskohrvatski. Posle toga nemamo podataka o njegovim

328