Nova Evropa

распрострањеним везама и познанствима и многобројним доку. ментованим студијама и списима — стварно оличава важни перијод европске повести од почетка нашег столећа до данас, тај човек је Др. Ситон-Ватсон: ова његова последња књига то најбоље показује.

И у најновијој великој европској кризи, коју смо задњих месеца проживели, а која је надошла иза објаве Ватсонове књиге о Британији и Диктаторима, њен писац а наш пријатељ није седео скрштених руку. Чешкословачки државници то добро знају; а и у Лондону је том приликом спомињано његово име. Европска јавност, а поименце Чехословаци и ми Југословени, можемо с поузданошћу ишчекивати нове резултате његове активности, који ће се зацело појавити и у публицистичкој форми. Утолико пре што је — како нам је познато — већ припремио и средио обилну грађу за обраду опширних монографија о Чешкословачкој и Југославији, сличне оној коју је пре неку тодину написао о Румунији (»A History of фЋће Кошпалјапв«, види »Нову Европу« за септембар 1934), а коју је такођер издала Сатађттаве University Press.

Ситон-Ватсон, доживљујући догађаје и узимајући учешћа у њима, пише историју; па је зато то што пише елеменат за даље збивање. Његове су књиге, стога, и верне као докуменат, и за-

нимљиве као мемоари и есеји. — JL —

Male države Evrope i Svetski Rat,

Koliko je odstojanje izmedju pisca kakav je Dr. Siton-Vatson i većine njegovih evropskih i američkih drugova, koji se bave proučavanjem i pisanjem moderne istorije, najbolje će uočiti onaj koji dadne sebi truda da malo dublje zagleda u poneku od onih debelih i lepo opremljenih knjiga što su od Rata naovamo :poplavile književno tržište. Pisac ovih redaka, koji je — pišući napomene uz knjigu L. Pfefera (»Istraga u Sarajevskom Atentatu«) — imao prilike i dužnost da prati i čita literaturu o poreklu i uzrocima Svetskoga Rata, i što je s njim u vezi, može o tome govoriti s izvesnom kompetencijom. Gotovo da čovek ostavi postrani, u rafovima i ma policama knjižnic4, istoričare i profesore umuiverziteta, pa da ako ima malo slobodna vremena — uzme u ruke političare i ipripovedače koji su se dali na pisanje svojih doživljaja i uspomen4, na »romansiranje« svojih i tudjih doživljaja i iskustava, — to su ne-

333