Nova Evropa

»некрунисанога краља Арабије«, британскот пуковника у Светском Рату, Т. Е. Лоренса, које је он сам назвао: »Седам ступова мудрости«, а које у овом издању »Космоса« носи натпис: »Устанак у пустињи.)

Име Лоренса (Гамжгепсе ог Агађтја) довољно је познато и ширем кругу читалаца, а да би требало на њему овде застати; преводилац је дао, у кратком шредговору, оно што је најпотребније знати о њему и о постанку његова дела. Врло је мало било. познато досад само његово дело, иако га је компетентна енглеска критика, одмах по излажењу, огласила јединственим, управо класичним. Десило се, случајно, да баш у време када је изишла код нас ова књига дође у нашу земљу и један добар познавалац, пријатељ и сарадник пок. Лоренса, Сторс (бет Копаја Зроттв), бивши гувернер Шалестине и Кипра, упућен од Британског Савета у Лондону (централне установе за културну пропатанду у иностранству) да и усмено прикаже ову крупну личност британске империјалне политике и енглеске књижевности најновијег времена; он је (12. и 14. октобра) одржао предавања о пуковнику Лоренсу у Загребу и у Београду. Можемо овде препоручити нашим читаоцима и један кратак али снажан приказ Лоренса из пера другог његова угледног пријатеља и шефа из Светскога Рата, Винстона Черчила (Сћатећу ), у овога књизи »Велики Савременици«, која је — пуна бриљантних портрета истакнутих савремених светских државника и јавних радника —- угледала света пре годину дана (има сад и немачки превод, у издању АПегр Че Гапсе, Amsterdam, 1938). Превод у издању »Космоса« дошао је, свакако, у најзгоднији час.

–— JI #) Не знамо зашто је преводилац (Живојин В. Симић) — или можда 'Уредник, или Издавач“ — допустио себи, да као главни наслов овоме делу

стави: »Устанак у пустињи«, кад се тако звало скраћено издање, а овде је дат — како сам преводилац у свом предговору извештава — превод нескраћеног издања, које је у оригиналу изашло. под насловом: »беуеп р]агг ог узда ој« (овде поднаслов) 2

Господин Симић каже: »Седам стубова мудрости«; боље би било: »Седам ступова мудрости«. Ра аг је ступ (у немачком: »РЕеЏег«; у француском »ршег«); а стуб (соћшип, Заше, соПоппе) је ступ у ужем смислу (самосталан, обично округао, неприслоњен или невезан уз осталу архитектуру). Уосталом, и сам преводилац цитира (на стр. 8, под цртом) из превода Даничића Соломунових прича (9, 1): »Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова«.

336