Nova Evropa

од германских организатора и господара чешће су нарасли ин понадулн се у огромне државне творевине, које су истрајале све док би издржало расно језгро државотворне расе. Тако се је столећима хранила Русија оваким германским језгром својих виших водећих слојева, које се језгро данас може сматрати до краја истрошеним и уништеним. На његово је место дошао Жид. Но вао што Рус сам није кадар да властитом снагом стресе са себе јарам жидовски, тако исто није у стању ни Жид да одржи моћну државу на дуже времена, будући да он не представља елеменат организаторни него квасац за расуло, Големо царство на Истоку, према тому, зрело је за распадање, и крај жидовске владавине у Русији биће уједно н крај саме Русије као државе. Нас је удес изабрао да будемо сведоци једнога слома који ће бити најсилнија потврда исправности расне теорије о народима. А наш је задатак, мисија нацијоналсоцијалистичког покрета, да наш сопствени народ доведемо до политичке увиђавности: да свој будући циљ не тражн и не види у остварењу каквог бучног александровског похода, већ напротив у марљивом раду немачкога плуга, коме има мач само да прибави земљиште...

Онда се враћа писац опет на могућност добрих односа Немачке према Русији, до којих је тако много стало било Бизмарку, па каже, да питање не сме да гласи: »Шта је Бизмарк у своје време чиниог« него: »Шта би Бизмарк данас чиниог« — и одговара: »Он је био толико политички мудар, да се никад не би везао за државу која срља у пропаст«. Зато — узимајући у одбрану енглеску политику, нарочито у Индији и у Египту, — одбацује помисао на везу Немачке с Русијом, већ и из разлога »сазнања о расној невредности« (»Мппдегуегноке«) Руса; јер, каже,

данашња Русија. лишена свога германског горњег слоја, и без обзира на унутарње смернице својих нових господара, не може бити савезником немачкога народа у његовој борби за ослобођење. Са чисто војничког гледишта били бил односи, у случају рата Немачке и Русије противу Запада Европе, а вероватно н противу целог осталог света, управо катастрофални: борба се не би водила на руском већ на немачком земљишту. а Немачка не би од Русије могла имати ни најмању стварну помоћ... Притом долази још, да између Немачке и Русије лежи Пољска, која се налази потпуно у француским рукама, тако да би Русија — у случају рата Немачке и Русије противу Запада Европе — морала прво да покори Пољску, да би довела прве своје војнике на немачки фронт; при чему би још важнија била техничка опрема него и сама војска... (Према тому), склапање савеза с Русијом значило би оглашавање идућег рата, а његов крај био би и крај Немачке.

Притом долази још ип следеће. Прво, данашњи властод ршци у Русији и не мисле на поштен начин склопити један савез, а још мање држати га. Не треба никако сметнути с ума, да су они који владају Русијом крвљу упрскани прости злочинци, те да се ту ради о људском олошу, који је — помогнут стицајем прилика у једном трагичном тренутку — навалио на једну велику државу, заклао и истребио на милијоне првака њезине интелигенције у дивљачкој крволочности, па сад већ скоро кроз десет тодина одржава најсвирепију тиранску владавину свих времена, Не треба даље тубити с вида, да ти властодршци припадају једноме народу у којему се на

356