Nova Evropa

редак начин удружују животињска свирепост са непојмљивом вештином лагања, а који данас више него икада мисли да је позван да свој крвави јарам треба да наметне пеломе свету“). Не треба напокон заборавити, да интернацијонални Жид, који данас безусловно влада Русијом, He гледа у Немачкој савезника већ државу која има да доживи исту судбину; а савез се не склапа са партнером чији је једини интерес да другога уништи... Друго, погибељ, којој је подлегла Русија некад, постоји за Немачку стално. Само грађански глупан је у стању да верује, да је бољшевизам савладан, несхватајући у својој површности да се овде ради о једној нагонској појави, а то је: о тежњи јеврејског народа за светском владавином, — о појави која је исто тако природна као што је и нагон Англосаса, да они завладају целом нашом земљом...

И ту сад излаже писац своје назоре о тежњи Јевреја за светском диктатуром, која је одувек постојала, а која се у Двадесетом Веку обновила тако снажно у виду бољшевизма у Русији. Најближи велики циљ бољшевизму је данас Немачка, каже он, па ће требати сав морални и физички напор, да се немачки народ одрва и извије из загрљаја ове »међународне змије«, и да сачува своју чисту расну крв. Наравно да се, кад је тако, не сме правити савез с оваким смртним непријатељем, јер се не може »истеривати ђаво с помоћу белзебуба«. Па наставља:

Признајем отворено, да сам још у предратна времена мислио да би било боље, да се је Немачка — одрекавши се бесмислене колонијалне политике, и трговачке и ратне флоте, — удружила била с Енглеском противу Русије, па да је од слабуњаве светске политике прешла одлучно к европској политици континенталног освајања земљишта. Не могу да заборавим сталне дрске претње тадашње панславистичке Русије на рачун Немачке, и нарочито оне трајне пробне мобилизације, којима се једино желело изазивати Немачку. Не могу да заборавим ни оно расположење јавнога мнења у Русији, које се још тада пре Рата ладметало у изливима мржње наспрам нашега народа п наше државе, ни ону велику руску штампу која се увек више заносила Француском него нама. При свем том, пре Рата је још могло бити и другога пута, могло се ослањати на Русију да би се ишло против Енглеске. Али данас стоје ствари друкче...

Ако се нацијоналсоцијалистички покрет, у погледу своје велике и важне задаће, ослободи свих илузија и призна разум за свога јединог вођу и водича, може једном још катастрофа из године 1918 да постане највећим благословом за будућност нашега народа. Усред слома може се тад наш народ издићи до потпуно нове оријентације свога спољнополитичког деловања, па затим. утврђен изнутра

својим новим погледима на свет, доспети и до коначне стабилизације своје

#) Овде не можемо одолети срцу а да не испаднемо за часак из преводилачке неутралности и не укажемо прстом, бар овако под цртом, на грешну необавештеност нашега писца о Словенима као раси. и понменце о Русима као народу, услед чега наноси њима, ни кривима ни дужнима, тако тешку увреду. али уједно ставља и себе у положај пристраног и неправедног судије. што — с обзиром на његову улогу, и на утицај овог његова дела. у догађајима који су се одиграли у Европи и у целокупном данашњем светском збивању, — може иматп недогледне и кобне последице. М. Ћ.

357