Nova Evropa

спољне политике. Он би тада могао напокон добити оно што има Енглеска, и што је чак и Русија имала, а због чега је Француска доносила увек исте и за своје интересе на крају крајева праве закључке, наиме: политички тестаменат. Тај политички тестаменат немачкога народа, за његово држање и деловање према вани, имао би и морао би заувек имати овај смисао: Немојте никада допустити да настану две континенталне силе у Европи! Држите сваки покушај да се на границама Немачке успостави још једна војна сила. па ма то било и само у виду образовања државе способне да постане војном силом, нападајем на Немачку, те сматрајте несамо праБом него н дужношћу да свим средствима, па чак ни употребом оружја, осујетпте стварање оваке државе, односно датаку државу, ако је већ створена, опет разбијете: — Старајте се, да снага нашега народа добије своје темеље не у колонијама већ на тлу своје европске домовине! Не сматрајте државу обезбеђеном све док не буде могла на столећа унапред дати сваком изданку нашега народа властито парче земље на којем ће живети! Не заборавите никада, да је најсветије право на овоме свету — право на земљу, коју хоћемо сами да обрађујемо. а најсветија жртва — крв коју пролијемо ala TN Gle ALS ATL

Пре него што завршим ова расматрања, хтео бих још једном да укажем на једину могућност склапања савеза, која постоји данас за нас у Европи. Већ сам напред означио Енглеску и Италију као једине две државе у Европи с којима би нам вредело и имало за нас изгледа на успех ступити у ближе односе. Да додирнем још укратко овде војни значај што би га имао овакав савез.

Последице склапања савеза с овим државама у војном погледу биле би у свему и свачему супротне последицама савеза са Русијом. Најважније је притом чињеница, да приближење Енглеској и Италији ни на који начин не изазива ратну опасност само по себи. Једина сила која би долазила у обзир да се успротиви оваком савезу. Француска, не би била те у стању.. А тиме би овај савез омогућио Немачкој. да у потпуном мпру изврши све оне припреме које би се. у оквиру оваке коалидије, имале извршити на један илн други начин за обрачун са Француском. Јер оно што даје нарочит значај овакоме савезу лежи баш у томе, да Немачка склапајући га не буде изненадно изложена каковој непријатељској навали, него да се противничка алијанција сама разбије, да се Антанта, која нам је проузроковала тако бескрајно много невоље и несреће, сама разиђе, те тако диндушманин нашега народа, Француска, остане потпуно осамљена. Све кад би овај успех спочетка имао само моралног дејства, био би довољан да Немачкој даде толику слободу кретања о каквој данас једва и слутимо, будући да би закон делања лежао у руци новог европског англо-немачкоталијанског савеза а не више у Француској. Даљи успех бпо би, што би се Немачка одједаред ослободила свога неповољног стратегијског положаја... А јол би значајнија можда била чињеница, да би нови савез обухватао.

358