Nova Evropa

Потеже се питање по часописима о личности писца књиге Леа Фефера... По мом мишљењу, у тако деликатној ствари као што је истрага у Сарајевском Атентату, човјечнији истражитељ није могао бити од Фефера... Ја сам заједно с Ђукиђем дотјеран у Сарајево. Њега су жан-

дарми боса и свезана дотјерали из Кључа у Јајце и у Лашви утјерали у вагон гдје сам ја био. Чим смо стигли у сарајевску полицију, истражни је судија лично дошао по нас и одвео нас у истражни затвор. Полиција нас је већ почела испитивати о којечему, а он је то испитивање прекинуо... Повлачити питање, да ли се могло друкчије поступати с атентаторима, беспредметно је, јер сваки револуцијонарни покрет има своје трошкове. А да опет није људи који су се у стању жртвовати за опће добро, пе би било прогреса.

Али има и људи који никада ништа не предузимају ако у томе не виде неку своју личну корист, па претпостављају да тако чине и сви други. Њихова саможива нарав напросто не признаје опће добро, па они и сваки догађај у свијету проматрају и просуђују са тог свог субјективног становишта: они намјерно постављају криве премисе, да би онда с помоћу софизама дошли до својих тобоже логичких закључака. Шритоме они понекад имају тријеку ћуд која чини да вјерују да им нико није дорастао пи да их свако хоће увриједити ако друкче мисли него они; које чудо онда да они виде »жучност« и »личне насртаје« и тамо гдје се само реатира на њихове безразложне нападаје и неизазване увреде!...

Ја се Вас, Господине Ћоровићу, не бих никад ни сјетио, нити бих Вас споменуо, да ме Ви нисте први напали — жешће нето ико други — и као суца и као човјека. Или Ви, можда, мислите да је то комплимент кад — без икакова повола — кажете судији коме је шездесет година, а који је остао поштен цијелог свог вијека и има данас пензију од непуних хиљаду динара, да је својим ревносним радом хтио само да се »хваста и шепури и, наравно, препоручи за што брже унапређење«2%!... И сад се још тужите, да на Вас »лично насрће« и да Вам одговара »с пуно жучности«! Није него би требало да Вас покорно моли за опрошттење за Ваше увреде, да Вас слави као новог Масарика, који »волински тражи и брани истину«, и да Вам цјелива милостиву десницу, зато што је такоме свезнајућем громовнику и силнику »пало на ум, да још и њему, данас бар, посвећује своје вријеме«2 ... Позив и дужност историчара је, да утврђује чињенице и посвећује своје вријеме подједнако, и активним министрима

364