Nova Evropa

==

и биједним пензијонерима. Др. Ћоровић, међутим, мјери са два мјерила и пише историју — како се чини —- само за моћне овога свијета; колико ће од тога остати за потомство, позванији од мене доћи ће да кажу. А ја сам ово написао — како већ први пут рекох — за читаоце моје књиге и »Нове Европе«, нека они пресуде ко од нас двоје има штраво.

А сад да пређем на писање и порицање Ђорђа Дакића (у београдском »Балкану« од 27. јула 1938, стр. 4).

У својој књизи (на страни 112 и 113, изд. ћирилицом) рекао сам и ово:

... Колико сам ја могао установити, један једини међу њима играо је лошу улогу: општински бележник Дакић, који је примио од Јаковљевића у Бос. Зворнику Недељка Чабриковића и отпремио га у Тузлу. Посве наравно, и тај Дакић био је ухићен у атентатској истрази; али се није могло установити, да је он био у било каквој вези или да је знао за атентат, па је против њега обустављен поступак. Кад сам дао ухитити Дакића, дошао је к мени у канцеларију један часник извештајне службе аустроугарске војске и стао се пропиткивати за њега, јер да је он био један од најбољих њихових шпијуна у извештајној служби против Србије; али је и у списима Српског Пограничног Официра тај Дакић био уведен као њихов повереник. Кад сам питао Дакића, како је могао на две стране штијунирати, одвратио ми је, да је то учинио да би прехранио своје осмеро неопскрбљене деце. Том Дакићу суђено је касније (у »Бањалучком Процесу«).

У свом балканском одговору тврди Дакић за све ово, да је »најординарнија неистина« и да је »то клеветање својствено човјеку само ПШфеферова калибра«... Он још каже, да он у истрази није признао службу Србији, а да не зна ни данас да је постојала нека аустријска извјештајна служба. Међутим, сада признаје да је радио за Србију, али из патријотизма, те да је многе ствари обавио по цијену властитих материјалних жртава, а да од Србије није примио ни паре; да је радио за паре, каже, била му је најбоља прилика одати Недељка Чабриновића, који му је све био одао, па тако спријечити погибију Фрање Фердинанда. Све што сам рекао о интересовању зањ »неког официра аустро-маџарске обавештајне службе«, да »није ништа друго нето измишљотина и клевета најниже врсте«... Ђорђо Дакић брка сада обе истраге, ону у атентатској афери и ону у Бањалучком Процесу. Оно признање, о којему ја говорим у својој књизи, дао је мени Дакић у истрази о Атентату; а у Бањој Луци преслушао је њега други судац, који је и данас жив: пред њим се Дакић бранио, да никад

365