Nova Evropa

Белешка.

Смрт Пга. А. Трумбића, 18. т. м. умро је у Загребу Пт. Анте Трумбић, па су му

смртни остаци — уз највеће посмртне почасти — шренесени у родни Сплит, гле је сахрањен 23. т. м.. Са њиме је легао у гроб један поштен човек и одличан родољуб, који је кроз последњих педесетак година живо учествовао у сваком јавном раду и био један од најактивнијих и најугледнијих политичара нашега народа. Кажемо намерно нашега (т. ј. хрватско-српског) народа, мако данас — силом прилика — и сами не стојимо више на истој линији на којој смо се налазили пре него што се он, Бг. Трумбић, одвојио од нас — пре петнаест година — и међу првима пришао покрету »обнове хрватства«. Ипак, у часу кад нас заувек оставља и полази на други свет, треба да заборавимо за часак на постојеће прилике и на дневну политику, па му одамо дужну пошту за заслуге које премашају границе »кародних индивидуалитета«, несамо зато што је он за живота толико радио и урадио за ову земљу као целину, него што је за њу као целину и осећао до задњега даха. Кад се сталоже жалост и узбуђење изазвани његовом смрћу, па савремени историчари повуку и утврде биланцу његова политичког рада — од правашких почетака, па преко Задарске и Речке Резолуције, Југословенског Одбора и Крфске Декларације, до послератног учешћа у »Хрватској Заједници« и повученог држања (уз Пга. Мачека) у Хрватској Сељачкој Странци —, јасно ће бити свима, да је Пг. Анте Трумбић био несамо заступник хрватских народних шрава већ — у најкритичније доба за цео народ, а у своје најбоље и најактивније године и дане, — и добар

син и првобранитељ Југославије.

»Новој Европи« придружио се био mou. Dr. Трумбић одмах на почетку (1920) и остао је међу њеним покретачима више година (до краја године 1923), мако се није увек слагао са њезиним гледиштем на наше прилике; своје неслагање објаснио је једним шријатељским писмом, напуштајући и формално наш покрет. Али је наш лист пратио и даље с истим интересовањем, оставшти до краја. његовим претплатником, без обзира да ли су у њему његов политички рад, и нарочито његово држање шрема неким од његових ранијих сарадника, подвргавани критици у

382